Jakšić, Đura - PROZA
Ti si gusenica na telu našem, otrovna para u vazduhu, sa koje narodi teško dišu, a slabiji umiru!... Kad sam se kući vratio, zastao sam moga dobroga oca — al’ ne više s onom crnom bradom. Prosedeo je.
“ Sirota baba pištaše od gladi: „Umreću, gospodine!“ Gospodin se veselo nasmeja: „Ne umiru veštice tako olako!...“ Sad dođe i na mene red.
Obradović, Dositej - BASNE
Jeja kad gdi zaviče, plaše se bake, jer to znači da će ko umreti. A gdi se ljudi rađaju a ne umiru? Jošte se to mesto nije našlo! Da i nema sovuljaga na svetu, i opet bi ljudi umirali.
jestestvene ili naravne nedostatke i uzroke i ljutom nuždom, usiljeni ne ženiti se, i tako bez poroda i bez ploda živu i umiru, to po neščastiju i bivalo je i biće.
svi vidimo, niti ko o tome sumnja, da carske familije i silni cari na zemlji kako god i drugi ljudi u bolest padaju i umiru, niti ima na zemlji bogatstva ni vlasti koje bi mogle koga od smerti otkupiti ili sačuvati; dakle svi ćemo, koji malo
svuda vrlo malo, a ti isti koji se nahode, črez milostinju dobrih i bogoljubivih ljudi nigde niti su goli, niti od gladi umiru.
Dučić, Jovan - PESME
Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve... Lagano kao što i cvet vene, Umiru jeseni hladne, zle.
Dok zvučni sutoni padaju i hladna Svetlost prvih zvezda, ti se tkaš od noći. PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne...
U svima se njima ogleda stas jednog plavog vlastelina iz portreta u krupnom okviru, u jednom uglu. — Žute ruže umiru lagano u staroj vazi.
— Žute ruže umiru zaboravljene i puštaju lagano svoju mirisnu dušu... A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja
Žute ruže umiru očajno u sobi, u koju se neće više vratiti jedna žena u crnom, koja je bila uvek tužna. RAVNODUŠNOST Te noći, u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
brez špecija, a vi mi se tu jednako cifrate. Eh, takva ti je sadašnja mladež! Pa onda se čude što toliki umiru od apcerunga!
Afrika
Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i vreža. Stabla što umiru, ležeći, a što ipak, još, svom svojom dužinom puštaju korenje u zemlju, crvenu i masnu. Gnjilu, kao punu krvi.
3nate li šta je to? Onaj koji traži zlato usred savane, kopajući na površini zemlje pod suncem od koga umiru i crnci koji uz mene rade; ili kopajući sasvim primitivne galerije u zemlji koje nas svaki čas zatrpavahu.
To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba. Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane.
Danas Gore više ne postoji. Negrijeri Gorea su prazni iako, iz drugih razloga, crnci umiru još uvek pod belom civilizacijom. Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič bi se setio da mu je Božič pričao da je Beč ogromna naseobina, svet čaroban, pun lepih žena, ali da one ne umiru od ljubavi.
Pisalo se i Plackomandi, pa ništa. Odgovor glasi uvek: lepra! Kopša je bio čuo da, u lazaretu, umiru dvojica, pa se nadao, kad umru, da će se, valjda, neko setiti da njihovo pitanje reši.
Kratak je život za to, ponavljao je ono, što je u snu čuo: „Mučimo sja, svi se mučimo, debeli. Toliki ljudi umiru, tamo, u Duklji, na zimi, u nevolji. A žizn naša je kratka. Uzela mi je, jednago ljeta, sreću svu.
će Petar imati da čuje, o tastu, Pavle je nekoliko puta, pri tom povijanju deteta, mrmljao, nežno, kako jedni Isakoviči umiru, ali se drugi rađaju. I tako se nastavljaju, večno.
A ona morala da sluša, kako Bulič teši Petra, da je to tek dete, prvo, a prva deca često umiru. Kako, i drugima, umiru. A kako će mu Bog, svakako, jer ima mladu i lepu ženu, dati da rodi još šestoro. Ima vremena.
A ona morala da sluša, kako Bulič teši Petra, da je to tek dete, prvo, a prva deca često umiru. Kako, i drugima, umiru. A kako će mu Bog, svakako, jer ima mladu i lepu ženu, dati da rodi još šestoro. Ima vremena.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Čak i tada nisu ustupali pred udarima sudbine. Iako oboreni oni nisu pobeđeni. Kad su došli na Krf hiljadama umiru od iznemoglosti, ali posle četiri meseca se oporavljaju i pripremaju dan oslobođenja.
“ Narodni ideali, junačko ime i čast su dragoceniji od života. Za ove ideale umiru ne samo sa stoicizmom nego, kako pesma kaže, „smrti se smiju i rugaju“.
Tako je i u Boki do pre 40 do 50 godina bilo pljačkaških pohoda. Držala se krvna osveta, a sudije pri umiru zvali su se „dobri ljudi“, u južnoj Boki „mirotvorci“.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Vodeni cvetovi zaletali su nam se u lice i zaplitali u kosu, umirući bešumno i na hiljade kao što u jesen umiru muve. Osećao sam kako me čitavo telo boli, a onda i onaj šum u ušima i slepoočnicama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Drugo, ovim obredom detetu magijski se osiguravao opstanak u životu (zadaja ga žena kojoj deca ne umiru) i obezbeđuje mu se dug život (prilikom ovog obreda, novorođenče se oblači u dugačku, očevu košulju, da bi imalo „dug
dakle, od toga kakvi su fizička konstitucija i zdravlje deteta, odnosno da li u porodici u kojoj je rođeno često umiru deca ili ne.
Osim u slučaju kada umiru deca, kum se može menjati i onda ako se nekome zaredom samo ženska deca rađaju. Prilikom promene kuma mora se tražiti
¹⁰⁶ Kada ženi u Homolju umiru deca, ona sledeće dete, čim se rodi, provuče kroz obruč ili točak od kola. Smisao provlačenja jeste u tome da se
Na Kosovu, kad nekome umiru deca, uzme se od devet udovica „prosjena vuna“, pa se od te vune izatkaju novorođenčetu pelene.
¹¹¹ Ako roditeljima umiru deca, u boljevačkom srezu čine sledeće: „ukrade se iz vodenice zakrpa od vreće, pa se u nju prvi put povije dete“.
Kome umiru deca, gradi kolevku još i od glogovog, javorovog, jasenovog ili lipovog drveta. Ova drva, kao magijski moćna, predstavlj
¹¹⁵ Za održanje dece u životu pribegava se i obredu žrtvovanja životinja. Kada u nekoj kući često umiru deca, tada domaćin, dok sveštenik čita opelo, odseče petlu glavu na kućnom pragu.
Nju kuju kovač i njegova žena, oboje goli, za vreme mladog meseca. Ovu britvicu nose oko vrata žene kojima umiru deca.¹¹⁷ Od metalnih predmeta, najraprostranjenija amajlija jeste minđuša.
“, a porodilja, skrivena iza vrata, svaki put odgovori: „Sunce.“ Na Kosovu žena kojoj umiru deca, novorođenom detetu stavi minđušu na kućnom pragu, uz ovaj blagoslov: „Kao što preko ovog praga, koji je mnogo
u kumu (zemaljsko oličenje pretka), koji igra ključnu ulogu u svim važnim porodičnim zbivanjima (rođenju, strižbi, svadbi, umiru krvi itd.).
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
SELjAKE 75 ZA NEROTKINjE 77 ZA ČOBANKU KOJA SE PO OCU NE ZOVE 79 ZA PESNIKINjU, ZEMLjU STARINSKU 81 ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME 83 ZA APOKRIFE 84 ZA MAĐIONIČARE 85 ZA ISMEVAČE 87 ZA ZAVIDNIKE 89 ZA PESME 91 ZA PEPELjUGU 93 O LOVU 94 ZA
ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME Za duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se
koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka, za one koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne pale i ne žare, za stare podvige i za slave stare, za one
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Nije li griota da naša braća umiru od gladi? ŠERBULIĆ: Ee, što im drago, ja im pomoći ne mogu. GAVRILOVIĆ: Ljudi ostali bez kuća, bez marve, bez svega.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Čudnom slučajnošću u prvim godinama XX veka umiru mnogi srpski književni radnici: 1901. Jovan Ilić, 1902. Ljubomir Nedić, 1904. Zmaj Jovan Jovanović, 1905.
Radičević, Branko - PESME
Bože, Bože, to je reda, De umiru, on i gleda, Samo s' njemu, njemu ne da. Sva sad njemu klonu sila, I misâ se ukočila, U žilama krvca stade, Oko
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Usuda i zapitaj ga kakva je ovo nesreća te ne mogu svoje družine nikako da zasitim i zašto mi otac i mati nikako ne umiru. On se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njime n pođe dalje da traži Usuda.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da se povratimo na naš razgovor. Nije nimalo čudo što u Engleskoj ljudi od gladi umiru, kad se uzme da je zemljedjelie prenebregnuto.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zbog naše čuvene fjake nigde na svetu riba nema manje šansi da bude ulovljena nego u Jadranu. Ribe kod nas umiru prirodnom smrću od starosti, okružene praunucima i njihovim potomcima.
najteži bolesnici koji knjavaju na vrećama, klopaju slaninu, stenju, ječe, ili — što je najuspjeliji fazon — jednostavno umiru ko muve! Fenomenalan prizor, nema šta!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!“ Iznad crkvišta plamte oblaci: tako kao da žale ikone. Umiru pčele - tuže prosjaci. Ne čuju vode svoje izvore.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
To može isto tako biti žena ili čovek. Snažno stvorenje. I mora biti čovek ili žena koji umiru; jer se inače ne viče ovako, ljudski i mehanički, i telom i duhom, silovito.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jer svaki taj pucanj donosi možda smrt i ljudi sada u samrtnome ropcu umiru. Svejedno, naši ili njihovi, tek ljudi su. A mi idemo baš tamo... Mučno je stanje iščekivanja.
Tu je i zavojište. Zgrčeni, leže ranjenici na zemlji, čekajući na red. Neki umiru. U jednoga se grudi snažno nadimaju, a poluotvorene oči već su potamnele. Dopire odnekud samrtni ropac.
— Eto ga! — viknu izbezumljeno stražar kod mitraljeza, kao da ide strašna avet od čijeg pogleda ljudi umiru. Stajao sam kao okamenjen, ne znajući ni kuda ću, ni šta da radim.
Pripravni su oni da polože svoje ništavne živote, ali na viteški način, a ne da umiru skrštenih ruku kao nemoćni starci i babe.
A pred nama, odmah iza grebena, ljudi se besomučno ubijaju i mnogi umiru u ropcu, bez pomoći. Pred ovim tragičnim i smrtonosnim trenutkom uozbiljio se čak i Milan, pa će reći: — E, ljudi, ako
Na kraju, svi ćemo mi izići pred lice Gospodnje. Neko ranije, neko docnije... Jedni se rađaju, drugi umiru. Ali, čedo moje, ne huli na Gospoda. Sestra Petkovićeva spusti ruke na krilo, glavu obori i duboko uzdahnu. Zaćutasmo.
Mnogo ih je izginulo. Ovde su bile borbe, sve je razriveno. A i danas svaki dan umiru.“ Bože, sa kakvom ravnodušnošću ti ljudi govore o smrti... Vojnici su skinuli kovčeg.
Pešaci zajedno maršuju, zajedno se hrane, zajedno jurišaju, zajedno umiru. Artiljerci su međutim razmešteni po položajima.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
svih izgubljenih bitaka, na neki jesenji prigrevak, u neku zavetrinu, greju se na hladnjikavom suncu, ujedaju, zevaju i umiru... JELISAVETA: Kolko može da ima sati? VASILIJE: Ne znam. Satom sam platio prenoćište u Požegi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ranjenici teško umiru od puščanog metka. Od artiljerijskog brzo. Žvaću krv i zubi su im, kao i čela, razbijeni. Rusi su, na Zlota Lipi,
Sve to nije važno. Važno je da ovde zaista umiru deca kao što su i u Srbiji zaista umirala. Zbogom, želim vam veselosti.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Izrezili ih što su kukavice pa ne umeju da umiru i ginu za načela, pa se onda umiri i odobrovolji. Pita ih šta će da piju.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
(ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru život gube A umiru kada ljube.
Pandurović, Sima - PESME
mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine. Umiru zraci, prirodna lepota.
Muzika jeca tonom čiste tuge. Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede. Mrak! mrak se hvata dubok.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i zapitaj ga kakva je ovo nesreća, te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i za što mi otac i mati nikako ne umiru.” On se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njime i pođe dalje da traži Usuda.
tako da ih nikako hraniti nije mogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada đe mu od gladi umiru, ali mu žena branjaše. Jednu noć dođe mu u snu jedno dijete i reče mu: „Čoeče!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja sâm nisam znao šta ću od svega toga misliti; da je nekima posle moje molitve lakše i da svi ne umiru, to mora nešto biti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zna da od groznice posle porođaja žene umiru. Ako ona umre, umreće mu i blizanci. Obojica su muški, kurjačići, nikad ih ne može prežaliti.
A majka mu je tada, noću, u postelji (njoj je Aćim rekao), šaputala uplašeno: „Od toga, sine, dečaci umiru. Ako ne umru, posle nemaju dece.
dete, jedno jedino dete. Ne tražim mnogo. Toliko ih se rađa u svetu. Mnoga, jadna, umiru od gladi. Mnoga se rađaju samo da bi sluge i mučenici bili.
— približi mu se i šapnu Anđa. — Takve kao Simka ne umiru. A ti ne bi morala to sada da zboriš. — U njenim godinama nije jedna umrla na porođaju.
Sramota je da tako drljavi i popišanih brada visite na pijaci. Smejaće vam se čaršija. Samo ludi umiru na vešalima. Nijedan drugi živi stvor. Ni žene ne vešaju!“ Otac mu je bio strašan u svojoj smirenosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega
U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da kane... Kandilo moje, mi smo sreće jedne: I moje grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Za školjku, zajedno s njom umire nebosklon njezine sedefne kore. Za marvinče, s njim umiru samo jasle; jasle i rudo. Do Kolumba, s čovjekom su umirala tri kontinenta; poslije Kolumba četiri, a još kasnije pet.
Do Kolumba, s čovjekom su umirala tri kontinenta; poslije Kolumba četiri, a još kasnije pet. A s ponekim umiru čitave galaksije. Jer, za smrt treba fantazije. Stvaralačke fantazije. I smrt je naš stvaralački akt.
Pitam se: zar dakle zbilja po bolnicama, pa i po bolje uređenim, bolesnici umiru u sobama u kojima boluju? Zar je, dakle, zbilja samo bajka ono što sam u djetinjstvu (i s kolikim unutrašnjim odjekom!
Tad sam spoznao da i mrtve stvari umiru. Od najranijih godina osjećao sam dostojanstvo onoga što je starije od nas. Stvari kojima ne pamtimo početka čine nam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i zašto mi otac i mati nikako ne umiru. On se obeća da će ga pitati, pa se oprosti s njime i pođe dalje da traži usuda.
tako da ih nikako hraniti nije mogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada đe mu od gladi umiru, ali mu žena branjaše.
Da li ne znate da sretnjemu čojeku umiru žene, a nesretnjemu kobile lipšu? Ja, vala, niti ću više od jedne niti ću se više ženiti ako mi popadija umre.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Z Moji dani umiru mi tako, A moj život utehu ne pruža. Moja sumnja jeste i moj pak'o, Moja zemlja nema za me ruža. Grozna sumnjo, okove
I dok naše majke suzama se guše, Bregalnicom raste groblje novo, sveže; To umiru hrabre, plemenite duše, I Kajafin žig se nad Sofijom reže.
lako Na krv iz rana i obale rečne; I ja osetih da su ljudski snovi Uvek zemaljski, bez dobrote večne, I zašto ljudi da umiru tako.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima i milioni postaju žrtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga. Najobičnije svakodnevne pojave su za njih misteriozne i neobjašnjive.
Miljković, Branko - PESME
Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh. Joj vazduh vene umiru svi oblici! O milosti za ono što sam bio u snu. To paklena mi ljubav u nedoumici. Noć slepih šiljkova me prikova za tlo.
i crne će ruže procvetati duž puteva otvorenih za sve vetrove kojim dolaze nerođeni po svoju smrt II Gledali smo kako umiru stojeći oni koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite oči da vidite one koji su dali večnoj noći dan
Krakov, Stanislav - KRILA
a samo smrt, smrt, smrt... Zašto stalno ubijanje? Zašto?.. Dokle će mali da umiru za lažne velikane. Opet su semafori svetlucali i bacali razorne talase. Zrak je bio prepun gasova.
A sve je bilo ludo i pijano, i u onoj strašnoj graji ljudi nisu znali kad umiru. Po drveću su cvilele polomljene grane, kamenje je vrištalo, a nabrekla stabla prskala pomamljeno.
sećao se drugih koji su bili zadovoljni što umiru... To im je bilo najveće delo njino... i svojeg ogromnog pijanstva kada je bio na jurišu...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Između stabala koja žive hiljadama godina i koja padaju da bi umrla po debelom ćilimu paprati i vreža. Stabla što umiru, ležeći, a što ipak, još, svom svojom dužinom puštaju korenje u zemlju, crvenu i masnu. Gnjilu, kao punu krvi.
3nate li šta je to? Onaj koji traži zlato usred savane, kopajući na površini zemlje pod suncem od koga umiru i crnci koji uz mene rade; ili kopajući sasvim primitivne galerije u zemlji koje nas svaki čas zatrpavahu.
To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba. Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane.
Danas Gore više ne postoji. Negrijeri Gorea su prazni iako, iz drugih razloga, crnci umiru još uvek pod belom civilizacijom. Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I dok se ranjenici grče u mukama i umiru po bolnicama često još pod doktorskim nožem, oni što su bili srećni te izađoše čitavi iz današnje borbe savladani
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Same te reči: bombaško odeljenje, jurišni odred, vezivali su se sa pojmom beskućnika koji su rešeni da dobrovoljno umiru. Oni ne pripadaju više sebi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oni umiru: treba ih, našto kriti, pomalo dizati iz mrtvih; on je danas možda življi no pre sto godina: odista besmrtan.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I kad umiru drveta, ni tuga ni opomena, te suhi list čudno tišinom omiluje patniku čelo. GROBNOJ Oh, to je, otežava noga.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kamen sa lišajima. Uginule stenice. Dimitrije Mlađi umiru — Makarije se drži. Uhvatio se starac bezubim desnima za onu lelujavu tanušnu nit i ne umire.
je naredio da se odmah ti monasi, silom, ako dobrovoljno ne pristanu, presele na Kulu, jer je doznao da jedan po jedan umiru od gladi i bolesti. Zatekli smo zbilja tužan prizor.
Gledao sam iz dana u dan kako mi umiru ljudi. Rane su im se raspadale, a mi nismo znali kako da im pomognemo. Dorotej je znao, jer je najveći među vidarima u
Svi mi ostali bismo se radovali što ti zlikovci umiru na mukama i što ih je sustigla pravedna kazna. Uživali bismo u njihovim jaucima, sladili bismo oči na grčevima koji
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali teško, s pitanjima i traženjem u očima do pred samo izdisanje. „Decu želiš, Ristana?” — „Tri majke umiru u meni.” Majstor Kosta je predao radnju, izdao jedan deo kuće i uvukao se sa Srećkom u krilo.
To je, i takva je veza s tlom! Ali paviti i grane ne umiru, iako se korenak izvalio. Možda je bezbroj korenaka? Nije.
Nije mogla dakle biti ovde prenesena... Naposletku, udovica. Udovice, brate, teško umiru! Otišla u svoju staru banju, i tamo, za stolom, naprasno, ipak umrla.
Tišina. Nečujno su sletali cvetovi s grana šljivova drveta... Deca koja nemaju detinjstvo ili su nesrećni ljudi, ili umiru... Slažu se cvetovi šljive po grobovima.
Znaš li kako Srbi govore o ovom našem budžaku katoličko-jevrejsko-grčkom? Kažu: „Oni fratri uopšte ne umiru, uvek su na broju. Ako neki možda i umre, nevidljivo ga sahrane, i odmah živ staje na njegovo mesto.
svi vidimo da nema staroga Fridmana, nema ga više da kupuje perece na kile i časti decu. Grci — samo umiru. Izumru li dvoje starih bez dece, trude se sunarodnici da u tu kuću dovedu Grka, mlađeg ili starijeg — ali taj takođe
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Naposletku ima jošt jedan rod ljubovi gdi ljubovnici po sto redi na dan umiru, sebe peku i muče, svoje srce kidaju i živo ga na najsitnija parčeta seku, u vodu skaču i tu končinu života nalaze, —
Ova je ljubov Petrarke, i drugi njemu podobni leptirova koji često za onakom devojkom umiru koja ji i ne poznaje. »Ta oće li taj vaš Roman jedanput svoju ljubov početi?« — viču mi moje čitateljke.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja: Vi znate vrlo dobro da ima raznolikih mišljenja o smrti, ali su sva ta mišljenja živih ljudi, koja oni, doduše, kad umiru, podvrgavaju izvesnoj kontroli, samo nam, na žalost, ta svoja kontrolisana mišljenja ne objavljuju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tada se i Dušan vrati. Poručnik Protić se uozbilji: — Baš danas, kada nas glad satire, ljudi umiru na svakom koraku, danas treba da smo velikodušni i da ne teramo mak na konac.
Bezizrazan mračan pogled njihov kao da dopire iz nekog ponora. I ćute!... Umiru, svesno, kao da im je ugodno što se oslobađaju muka. Izgleda kao da podjednako žalimo jedni druge.
Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje... Umiru tako ljudi bez jauka. Nečujno i tiho gasi se njihov život, kao žižak u kandilu.
Ja ostadoh sa trećepozivcem. — E, moj gospodine, nije ovo ostrvo Vido, već ostrvo smrti. Stotine dnevno umiru... Koga ovamo donesu, taj više ne vidi bela dana. Sahranjivali su ih prvo ovde.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom. Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce...
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet