Jakšić, Đura - PROZA
Pa ni bog, taj jedini zaštitnik pravde i ugnetenih, neće da pusti svoj gromovni glas koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom da drmne, da grmne: „Dosta, vi nasilnici!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— stišava ih kmet. Diže se čitava graja. Ništa se ne zna šta ko govori. Kmet mlati rukama, trči od jednog do drugog, umiruje ih... Utom se pomoli ozgo putem neki čovek. Zaturio torbu preko ramena, pa hita naniže. — Ko li će ono biti?
Konj malo stane, pa opet kopa đa jednom đa drugom nogom; njuši onu zemlju i frče. Purko ga trže za ular i umiruje, neće da se smiri! — Ama šta mu je sad! — uzviknu kmet već ljutit, pa ožeže konja podobro štapom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Samo ti je do anđaranja, nesrećo madžarska! — grdi je gđa Persa ne znajući na kome da iskali svoj jed. — Ali, mama! — umiruje je Melanija. — Uf!
— No, no! Ne moraš ti baš tako na kraj srca biti!... ’Râno moja! Gle, kakve su joj samo oči! — umiruje je gđa Sida i ljubi je. — Idi odma’ na bunar pa se umi ’ladnom vodom. Jula je poljubi u ruku i ode.
Zapišite slobodno kad me vidite kod vas! — Ta nemojte opet i vi biti tako na kraj srca! — umiruje je gđa Gecinica. — Zaboga, zar između takih ljudi pa da dođe do toga?!
— Doći će pópa; sad će se on vratiti! — umiruje ih putnik. — ’Ajde, râno! Čuješ šta kaže gospodin-popa: da će se vratiti — reče ženica skinuvši već ono troje manjih.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Onda se zna da će tada stara hadžika izići. I onako, stara, stenjući, silazeći niz kuće, početi da ga umiruje. — O, majčice moja. Zar mi te opet ti nakolnici uplašili. Ne boj mi se, ne boj. Evo, ja, ja idem...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je podiže, preneražen, i ponese u kuću, pored Varvare, koja se kao skameni, i Đurđa, koji dotrča, Pavle poče ženu da umiruje, i ljubi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Putuju čitav dan; sve nova sela. I drugi dan; opet nema onih sela, Čamča ih jednako umiruje. Već mnogo putuju nalevo, nadesno, pa dođu u Pšemisl. Sad se Čamča izvinjava, da nije kriv, previdio je pravi put.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto je bio mnogo cenjen u vojsci, dodeljivahu mu važne poslove u narodu. Premeštahu ga svaki čas, da umiruje taj svet, koji se svaki čas selio. Znao je da će ga, odmah posle pregleda, uputiti na bojište.
Pa iako ostane u vojsci, premeštaće ga svaki čas, da umiruje taj svet koji se selio. Znao je da ga i kod kuće, odsada, čekaju samo neprijatnosti.
Sremac, Stevan - PROZA
I tako se jedanput mre! Majstoru se samo kuva i menja boju, a Jova ga odobrovoljava i umiruje i kaže: da on kao stari socijalista ne bi za živu glavu zakinuo radeniku; i tako skine s vrata majstora.
Znam i neke njegove, znaš, onake stvari... — Pa molim te, Jovo, — umiruje ga Toša šef — pa ti to meni, ka’ da sam ja ministar pa te ja otpuštam. Nije me ni pit’o, ako ćeš mi verovati...
— Ama, priko, batali to! — umiruje ga polaženik. — E, pa dobro, ’ajde da ostavimo to! — Priko, ’ajde da pevamo. Kad nećeš Cigane, pevaj ti sam!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Grabež-senke, pri fenjeru, večeraju greh-večeru. Vito pero od čempresa umiruje ruku besa. Tamna krila vrh kandila rasplaminja Božja sila. Zrak izdvojen iz naosa krsti čedo sred haosa.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI (se uhvate za stolice i druge predmete, zauzimaju nasrtljiv stav, žene vrište, Mića se popeo na sto i umiruje mlatarajući rukama. Uznose se stolice i spušta se zavesa). Zavesa TREĆI ČIN Ista soba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Nemoj, nemoj — umiruje ga Aleksandar kroz smeh — dobar je on čovek, popraviće se... Tek neko razmače šatorsko krilo i posilni promoli mokru
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ama kako jedna vlas’, moram sas primeri da prethodim, pa muka! A gosti slušaju i gurkaju se. Sreta ga umiruje i veli mu da je bolje tako; nije lepo da se veselje krvlju poprska. Svi umiruju ćir Đorđa koji polako dolazi k sebi.
! A? — oseče se ćir Đorđe na Miću, a ovaj na njega, i umalo se ne zavadiše da ne beše tu Srete. A Sreta ih umiruje i veli im da se bar na današnji dan ne svađaju, nego neka stišaju strasti na ovaj dan opšte radosti.
— Ama ne može to! — umiruje ga ćata. — Nije to tako... — Kako da ne može? Kako da neje; jes’ je toj sve tako! — veli ćir Đorđe, koji je dobro
Ćosić, Dobrica - KORENI
u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se nastavlja mislima poslednjih nesanica.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
valah... asker... pljačka... ska... hala... A divizijar umiruje, obećava, pišti: — Šta? Kako? Ko? Ovi? Dobro. Ja njih sad, sme sta... fik... kr... kr... kr...
jedne trese se i cvokoće zubima u naslonjači prvi hugista, koga je opet spopao patriotski grč, i mala sestra Round umiruje ga nežno.
I žena mu se već zabrinula, trza ga za kaput, stidljivo ga umiruje: „Lakše, Jaćime. Umiri se, Jaćime.“ Ali Jaćim nikoga više ne gleda i ne vidi, mutno mu je pred očima, niti se obazire
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jedan se vo uznemirio od obada, a seljak ga umiruje blagim glasom, tapkajući ga rukom po vratu. Đurica tek sad opazi, da tuda voli seoska putanja, koja prelazi preko
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Gdekome samo frkne konj na nos, i, poplašen od onoga strva, udara u stranu, a on ga nežno tapše po vratu i laskavo ga umiruje: »ne boj se, ne boj ce, nije ništa!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I zato kada „Pozitiv“ prilegne, potporučnik Bora, zvani „Klinče“, umiruje ostale i veli: — Pst... Molim, gospodo, tišina, Branko izaziva temperaturu.
Svi su oni iz pozadine žandari... špijuni, sunce im njino. — Gospodine kapetane, treba da legnete — umiruje ga Pera „Đevrek“. „Fikus“ zabacio ruke na leđa, klati se i gleda preko ramena Peru. — Hajde da spavate!
— viče Sima „Jarebica“. Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija. — Poštedi mu za danas „šifot“ — umiruje važno „Fikus“ i naliva vino u čaše. I opet „eks“. — Ah, braćec — pao „Fikus“ u zanos — širokaja zemlja Rusija...
Fjodor poče da peva neku rusku pesmu... — Pst!... Pst! — umiruje „Kica“ i pokazuje rukom na jednu stranu, kuda svi pogledaše.
— Gr-r-ru! Dragiša se trže. — Ništa, ništa, ne boj se! — umiruje ga Luka. — To gađa „Viljem“. — Kakav „Viljem“? — Zarobljena nemačka haubica od dvadeset santimetara.
— Ih, sve se tebi mora nešto dogoditi!... Počinješ već da me ljutiš. — Čekaj, da vidimo dalji razvoj — umiruje ga Vojin. — On je rekao da mu je ta veza zadala mnogo jada. Možda sad nastaju interesantni događaji.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Niks, ništa to ne pripoznajem! To se meni o glavi radi! A, niks. Sudac (umiruje ga): Ne boj se ti ništa. Nešto sam zaboravio, pa pitam gospodina... Ima, Davide, ima tak'a škola u nas.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje. Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj.
Sad ćemo, sad. I posle, opet kao pre, ne rešava se, ne odlučuje. Ovi jednako čekaju, trčkaraju oko njega. On ih uvek umiruje, kao hrabri. A međutim sve više beže iz ostalih maala Turci, te se i oni spremaju da beže. — Hajde, gazda-Mladene.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Usled svežine vode, Tašana se sasvim umiruje. Za vreme čitanja, Tašana, oslonjena na njegovu ruku, gotovo zaspi.) Ulazi Stana i iznosi malopre unetu vodu i bosiljak.
Jednako ću se bojati da sve to: veselost, život, zdravlje nije nešto grešno... MIRON (umiruje je): Ne boj se ti! Ne boj se ti, samo živi, budi zdrava i vesela: za sve ostalo ja sam tu...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Mi ovde baštovanskih škola nemamo. Lekso, sine — umiruje je mati. — Ja ću ići tamo gde ima škola. Ja znam i gde ima, i šta se sve tamo uči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija. - Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim... Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov!
Neko sa one strane žice umiruje komandanta kako će pomoć stići. Ali ne zaboravlja da strogim glasom završi: — Držite se na tim položajima do poslednjeg
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo!
— Doke, — viknu uplašeno Mane na nju — zmija će te uapi ako naprajiš kak’v ešeklak!... — De, mori, — umiruje ga Doka — ti me znaješ ubavo! Ne li smo rodljaci? Nesam govedo, selska nesam, ta da si ne znajem što je čaršijski red.
— E, lošo li sam zborila? — brani se Doka. — Što da neje prilika kad smo, ete, jedna vera... Stari Zamfir je umiruje, i sve bi se mirno svršilo da Doka nije dirnula u stalež. — Vika, čorbadžijska kuća, čorbadžijska kerka! E veće nema!
Ako treba da se bijem s patrolu, — lasno za toj! Će se bijem, a ti sal da seiriš. Umiruje je Mane i veli da nikakva boja neće i ne sme biti, ali mu treba ženska vitkija i lakša.