Dučić, Jovan - PESME
Na jednom večernjem raskršću, nedaleko od grada, zadržala je umornog putnika jedna mlada žena i dala mu vode da se napije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Znao je da to, posle, ne može da se izmeni. Bio je potresen kad vide Pavla, skrušenog, umornog, i da su mu vezane ruke, ali se trgao, kad oseti da svi srljaju i dalje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
fajansa i stakla mletačka pečujskoga biskupa, koje je valjalo čuvati da se ne razbiju, i između Komesara, već prilično umornog i napitog, nadodoljenog još više no on, ešarpama i svilenim trakama i perjem, koje je valjalo čuvati da se na njega ne
Naslonjenog uz neko stablo na vrhu brda, ležećeg poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika, mada beše iznuren od života koji nije razumela, ni znala,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela. Razočaran od tvog umornog tela, radoznalo milujem bludne i meke velike oči bilja. VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se tiho potkrada lagani povetarac, te celiva znojno lice umornog radnika i zadiše ga svežim, životvornim mirom.... Sve oko nas obavio jesenji mrak.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe otvori oči. Počađavela kafana gnjura se u vrelu maglu umornog pijanstva, boli ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se po
U ćutanju, punom umornog hukanja žena, spušta vreo krompir u zemljane činije i brzo se odmiče u senku da joj ne vide lice.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— sve miriše i odiše snažnom, opojnom svježinom, a u mekom, slađanom šuštanju izumiru pošljednji, drhtavi odjeci teškog, umornog, dnevnog života. Proto se trže, pogleda u noć, zadrhta i prestravljeno se strese.
Bojić, Milutin - PESME
IX Jaduju staze u večer jesenju I modra reka ogrće se ćutom Ledenim srebrom a po velu žutom Umornog lišća dršće puhor tuge.
Ilić, Vojislav J. - PESME
ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški! Umornog od besne trke odjaši hata svog, I guste zagladi brke i pehar podigni teški, Silan kô mladi bog.