Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
štapovima, „ostanima“, rasteruju decu, koja se tiskaju oko kola, kradu iz njih grožđe, više radi zabave, i, zasićena, umrljana, ono što ne mogu da pojedu bacaju oko sebe, te na sve strane, gde god stanete, puca zrno pod nogama.
Večera je pri kraju. Počeše opet zdravice. Sofra već mokra od vina, umrljana od jela i puna kostiju. Razgovori življi, brži, isprekidani. A kako da ne?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sa crne grede ozgo visi čađava lampa i čkilji žutim, nečistim plamenom kao umrljana zvezda. Vrućina kao u paklu, a osim svega, rakija vonja i davi svojom smrdljivom atmosferom.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tebe čeka koliba, čerge, kučiki i prosenje; mene — kuća, ognjište, pepel, dim, žena zasukana i s’s testo umrljana. Približuju se kola, svatovi. MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam...