Radičević, Branko - PESME
89. Sve tavnije i sve tiše, Sve umuklo i pospalo, Samo vetrić što uzdiše; Na nesan se njemu dalo: Da l' se čega milog seća? Umače l' mu kaka sreća? 90.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Te večeri, jula 1914, umuklo je već bilo i blejanje ovaca. Ovčarski psi se razmestili po okolnim brežuljcima, skotureni ali načuljenih ušiju...
Pandurović, Sima - PESME
slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo, Sram siromaštva što ga nemar pere I, nekad silno, uzdanje umuklo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sluša. Hoće da veruje. Nije ni osetio da već ide putem kroz selo, ne čuje da je šumorenje pola umuklo, a već je pred vratima svoje sobe. Ivica dovratka žulji mu čelo. dugo ne sme da uđe. Sebe se boji. I nje.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa je umuklo i to. Tišina je sada bila sasvim prazna. — Nego, ostavimo tu metafiziku, govorimo o nečem pametnijem. To jest konkretn
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako će i zvono morati da zaćuti. Ali, na užas sela — zvono ni nakon rušenja zvonika nije umuklo. Čak mu je glas bio još prodorniji, još jači. Ni sneg nije uspevao da ga priguši, ni vetrovi da ga oduvaju.