Teodosije - ŽITIJA
sa nekima svetlim, preslavno ukrašen neiskazanim lepotama, i sa presvetlim vencem svetlijim od sunca, i njega kao od uninija podižući i veseleći ga reče: — Više ne tuguj i ne žalosti se zbog mene, sine vazljubljeni, nego se raduj i veseli, jer
ka Bogu udostojio da nebeski i sveti njegovi anđeli dođu k meni, i tvojom pojavom da ovako meni govore, i da iz uninija podignu i uzvesele dušu moju? Sada si mi živ, gospodine moj.
gore velike, po čudesnom Danilu, kamen Hristos otrže i sve idole besovske satre, javljanjem u snu podiže dušu njegovu od uninija, govoreći: — Imajući mene kao jemca kod cara sviju, Sina i Boga mojega, i zbog ovoga tužiš?