Jakšić, Đura - PROZA
Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.
„Grlice“, reče mi, „i tvoje je lice uvenulo, i tvoje su oči tavne, upale...“ I ja sam videla kako mu krupne suze teku niz blede obraze.
njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da je nekad bila lepa, ali sad izgledaše kao senka: oči upale, jedva si u njima mogao videti i senku od nekadašnje svetlosti, lice mrtvačko, bledo...
Tužno ga je bilo pogledati! Oči mu upale u glavu, mutne, jedva razlikuju predmete oko sebe. Na celome licu ne mož’ traga naći životu: bledo i uvelo, nos mu je
Za tri meseca mučenja kao da je ostareo. Izgledaše kao čovek od trideset godina: lice bledo, oči upale u glavu, a u čelo se udubila jedna duboka bora, koju učitelj nikada pre nije na njemu video; koračaše mirno, s pognutom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je osećao pustoš njenu u svojoj duši. Reče da upale žižak i da sede s njime u sobi... Ali nikako ne mogaše zaspati.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale. Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori.
Počeše, bogme, oni njegovi pajtaši dolaziti i našoj kući. Zatvore se u veliku sobu, upale po nekoliko sveća, zveči dukat, puši se duvan, klizi karta, a naš momak Stojan ne prestaje peći im kave (a sutradan
To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu. Ona više ne plače. Ni sestra. Ispijene u licu, oči upale pa gledaju strahovito uplašeno. Prema ovome je ništa ono kad mi je stric umro.
A kmeta pozdravi nek zakaže selu da pazi na te svinje; jer ako još jedanput čujem da su upale u tuđe dobro, prodaću ih odmah, ma ni sto groša ne uzeo! Neće biti moja šteta. Ne zna niko, pa ni on sam kad se rodio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— ’Odi ovamo k meni bliže! Pera onako tromo dođe bliže. Otac sedi, a Pera stoji. Žut, neispavan, oči upale. — Lepo si gazdovao: koliko si u dućanu potrošio, koliko u mehani, a novaca nema? — Ja sam sve materi dao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mu sasvim blizu, ona se naže, kao i dan pre, nad bedeme i vodu, gledajući mu pri tom pravo u oči, koje behu mutne i upale. Pitala ga je da li su vojnici našli njen lančić?
U njenim velikim očima, jedino, ostade još pritajene, tamne lepote, ali su i one bile upale u jame od kožica, kesica, bora, belih krpica i svakojake nečistoće.
Videvši svoje upale oči, strahovito čelo i sasušen vrat, mada ležaše nepomično, nasluti i svu rugobu pokrivenih svojih udova i opet poče
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Onako bez kaputa, razboleh se od upale pluća i jedva sam izvukao živu glavu, jer smo bili u zavadi sa okolnim narodima pa nam niko nije prodavao lekove.
A kad si mi krao slaninu iz paketa u domu »14. decembar«, to ništa, a? A što te Žika lečio od upale pluća, to si zaboravio? I sad se ne sećaš starog Žila! Pili su viski u carinskoj sobi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Glas mog matorog, to vam je uspela kombinacija hronične upale krajnika, šmirglpapira, lažnog ruskog basa i nadsinhronizovanih crtanih filmčuga o belim medvedima. — Imate gazdu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komora nas još nije stigla, niti znamo gde je. Ne spava se već druga noć. Ljudi su podnaduli i oči im upale... Gledam Jankulja kako mljaska jedući živ kukuruz.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Povijena malo u leđima, grudi joj uske, slabačke, upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kući i dvorištu motreći na svaku sitnicu, a u svemu vidi neko zlo.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Trči, brate, po kući kao da je tvoja kuća. Zovite Pavku, Danicu. Zovite ih neka upale sveće na prozore! (Odjure i Spira i Mladen.) I otkud sad da mi padne najedanput na pamet govor?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ zapita serdar i gledaše ga u čudu. Momak bješe blijed kao krpa; usne mu poblijedeše i drhtahu, oči upale, a pod njima se crnjahu dva obruča. „Zašto, čoče? Šta je tebi?“ ponovi serdar milosno. „Ništa... rad bih k Vladici...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da je galeb, odleteo bi! Ovako, ostaje mu samo da čeka. Uzalud ga je starac zvao da izvuku mrežu, upale svetionik. — Baš me briga i za mrežu i za svetionik!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A umrla je naglo, u nekoliko dana, od upale pluća, poslije jednog izleta na kome smo se lijepo zabavili i o kome su na povratku stariji neumorno ponavljali da ne
Pripalio cigaru, umotao se u bundu i povikao: „Tjeraj!“ Pred samim ulazom u selo upale se rakete i sve ode u jedan vatromet.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Divio sam se njegovom znanju, ali sam ga i veoma voleo iz saučešća zbog njegovih nedaća. Jednom su mu šake upale u mašinu koja je bila u pogonu i otada mu je nekoliko prstiju bilo ukočeno i krivo.
Pet dana kasnije, moj život je visio o koncu. Zametnula se teška borba između snažnog srca i teške upale pluća. Srce je pobedilo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
obazire na čeljad što se razilazi svojim kućama, već čeka na vratima dok izađe mladi paroh iz crkve, — čeka ga, a male, upale oči sjaje se i izražaja su kao da uvijek nešto istražuju, pa ne zna kud će s njima; lice mu je golo, a rukom se drži za
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nešto je jače ostario, sumornost mu se podvukla, lice još crnje, oči dublje upale, ali u svoj snazi neko svečano primirenje, preko surova i zla izraza tanko-tanko se prevukao neki duševni smešak.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Jedinca moga muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim skromno ponudi, Da šerbet primiš divno udešen
O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!... SPASENIJA: Vidô si, dakle, svojim očima Upale oči roba nesrećnog? Pa nemoj štedet srce sestrino, Opiši verno muke njegove, Da i Stanoje živo oseti Bolova mojih
Poneku čavku vidiš garavu Gde gustom maglom grakće hrapavo I mudro kuša oči upale: „Mrtav je, mrtav!“ trulež kazuje Što i svečeva moći nemoćne Sa nečistotom puni smrdljivom... GLAVAŠ: A Đenadije?
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, zar za dalja raspeća nevinoga ne. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. XI Nisko se svetiljke upale, goni noć. Nespokoj zvezdani mir taj njinom spokojstvu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Zanovet. Može biti apotropajon. U Crnoj Gori žene, kad noću izlaze izvan kuće, upale z., »jer ona čuva od nevidljive naudbe« (citat u S. Trojanović, Vatra, 238).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo sa strane posmatraše njegovo mrko i zarunavilo lice, posolicom ištipano. Čisto u oči ne može da ga vidi, jer su upale i zakriljene gustim, debelim obrvama.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi ih jasno videsmo. Stariji od njih, omanjeg je rasta, širokog čela, obrijana lica, upalih obraza; i oči su mu duboko upale, ali se svetle kao u mačka. To je Aristotel! Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Lice im potamnelo, oči upale i podnadule, telo malaksalo; odelo izgorelo, ili se prosto raspalo, obuća pocepana, a neki su bili i bosi.