Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu je sedi starina đedo, tu je seda starica naka. Ranom zorom sve trči ruci njihovoj... Sve se oči upiru k nebu i sve šapće jednu istu molitvu: — Bože! Sačuvaj nas!... A žalost beše pogledati!...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali Sofka je znala kako niko ne gleda u te čočeke, nego svi odmah ovamo, pravo na nju upiru poglede i, propinjući se iz daleka, trude se da je što bolje vide, i da sve na njoj do sitnica zapaze.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njihovo zadocnjenje rasprostre strah i trepet po celoj zemlji, svi upiru svoj pogled u iscrpeli Nil i u stubove koji pokazuju njegovo vodostanje.
„Toga ima i drugde“. „Uprkos velikih napredaka prirodnih nauka koji nas vodi velikoj budućnosti, mnogi naučnici upiru još uvek svoj pogled u protivnom pravcu da bi nas odveli u davno prošla vremena, a poneke katedre našeg Univerziteta
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
onako kao što je Zeus zbacio staroga Krona, bezazleni kažu: „Prevario sam se, mislio sam da je ono istina”, a podlaci upiru prstom u druge i tvrde da oni sami nisu nikad „nasjeli” onoj istini.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Devojke s pognutom glavom, zamorene, naprežući se upiru u držak svom snagom i tužno, zamoreno pevaju. Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prokletstvo, prokletstvo... I ti bi opet da bežiš daleko, daleko; ali oči se zorno upiru u bleda mrtvačka lica, što stoje razbacana oko tebe, i ti koračaš mašinalno, polako od trupa do trupa, zastaješ,
se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva velika, crna, neobično sjajna oka, gde se zorno upiru u me, a sa jadnih bleđanih i usanulih detinjih usna opet slabačko prozvučaše reči: — Je li da ćeš me pustiti, čičo?
Ćipiko, Ivo - Pauci
U tijesnome, mračnome hodniku poređala se čeljad, žamore i prepiru se, a očima upiru u vrata od sobe, k'o da ih odonud čeka bog zna što. Najposlije otvore se vrata i — nasta mir.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato već sada upiru sve zvezdare svoje velike doglede u njega. O njemu ću danas da Vam pričam... Od svih nebeskih tela kojima mogosmo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A zakletva obavezuje samo u granicama države, izvan otadžbine ne važi. Oni su, dakle, razrešeni obaveza. Trezveniji upiru oči u svoje oficire i misle da ovi nisu toliko bezumni da ih napuste. A sa vojskom ide i sedi Kralj.
— A-ja! — veli i klima odrečno glavom. — Ne ide, ne ide. Ljudi su već obnevideli od snežne beline, i upiru pogled u neki taman predmet, ne bi li malo odmorili oči.