Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svi ga začuđeno i ćutke ispratiše pogledom, a potom se sve oči upitno okrenuše prema mome djedu. — Rade, šta je sad ovo?
— Bez godina, bez promjene? — upitno se javi dječak, taknut oštricom tuge. A zašto on, ljudski stvor, nema tu čarobnu osobinu da se izmigolji iz hladne
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Kaži, Dimitrijo, kaži ti tvojoj Todi! — ’Će ideš? — reče on s Mukom i pogleda upitno po ostalima. — ’Oću, ali ne boj mi se ti! Evo mama, tata, svi oni čuvaće te i paziti kao ja... Ne boj se ti...
— A ja te, brate Kosto... — Pa opet zastade i poče upitno i kao začuđeno gledati čas u mene koji stajah ozbiljan, čas u mater. — Što, Nikolo, ne ideš da spavaš?
uvek kad je ulazila k njemu, preplašeno, tako i sada, kao da je slutila da je između nas nešto bilo, poče sa strahom, upitno, čas u mene čas u njega da gleda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Rajko je ječao i tek bi prevalio preko usta: „Vode.“ Mi smo ćutali. Stanoje pogleda upitno podnarednika, a ovaj manu rukom kao da veli: „Svršeno je sa njim, a ti čuvaj sebe.
Podnarednik prihvati čuturicu, držeći je grčevito. Bili smo gotovi da skočimo na njega. On kao da razumede, pogleda upitno sve redom, pa onda u Rajka. — Njemu! — povikasmo gotovo uglas.
Vojnici bez pogovora pođoše. Tada zaustavih potporučnika i zapitah ga za ime. On me upitno pogleda i trepnu očima. Sasvim polako izgovori svoje ime. Ja izvukoh notes da zapišem. On se odjednom prenu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo? — upitno gleda u Vukašinovu strogu i lepu glavu s nešto dužom kosom i tankim brkovima i vidi: muči se.
— Kažem li ja vama, ludi, da će njega da puste! — viknu iz ugla najozlojeđeniji Prerovac. Aćim se trže, strogo i upitno pogleda apsandžiju: njegovo lice i glas ništa ne kazuju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
usred tog neizdržljivog osećanja vrata se njegove sobe otvoriše i nestašnim jednim gestom mali ženski činovnik koji uđe, upitno pogleda gospodina načelnika: je li voljan da potpiše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo! — saopštio sam mu malo nesigurnim glasom. Komandir zaćuta. Onda se nakašlja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On i baba jeli su ćuteći. Ona gotovo ne jedući, tek običaja radi, a jednako u nj gledajući upitno, brižno. Ali njemu ruke nisu drhtale. Lice mu je bilo, kao uvek, suvo, više crno no bledo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (prolazi pored Jovana ka Paraputinoj kućici. Ali, kad vide da je prazna, ona se bolno trza, upitno se okreće sluzi i sluškinji). JOVAN (krijući se i pravdajući se): Ode, hadžike!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Deca žure na svoja mesta, u stavu su čekanja da učitelj uđe; a Mija još ne polazi u svoj razred. Učitelj ušao, malo upitno pogledao gosta u nevreme, ali gost stoji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— obrati se Dušan Luki. — Za načelnika sreskog u Pirotu — bez razmišljanja odgovori Luka. Sredoje pogleda upitno ostale. Oni su svi odobravali — Ali, ljudi, šta ću ja čak u Pirot, kad mi je kuća u blizini Kragujevca!...
Ona me podseća na san letnje noći, pa makar zabadala prste u onu tvoju tortu. Ona nas gleda upitno, jer vidi kako se mi diskretno smeškamo. Dragiša joj objašnjava, da bi nas izvukao.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— reče. Pruži ruku preko stola Princeza. — Čekao si me dugo? — upitno se unese dečaku u lice. — Dugo, predugo. — A ja sam ti poruke slala, ogledalom, ali ti ih nisi razumeo!
Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro? Kako da ga ne počistim? — Starac upitno pogleda ljude oko sebe, ne shvatajući zašto mu se smeju u lice, sve dok jedna suseda ne reče: — 3ar ne vidiš da jedva
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ubiše ga iz kubure, a ja, evo, ostadoh siroče. Jadni djed! Poljar ubrisa istinsku suzu, a onda se malo pribra i upitno pogleda dječake. — A kako bi ipak bilo da ja vas malo istučem, ta zašto sam poljar?
Jovanče se netremice zagleda u njezine uplakane sjajne oči i upitno nadiže obrve: — Zar ni mene ne voliš? Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu.