Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb,
Radičević, Branko - PESME
102. Nesu bila zabravljena, Ali teška beu vrata, Kâ olovom zalivena; Al' opet i junak vata, Upinje se, nuto muke, Pucaju mu bele ruke! 103. Veće vrata zaškripiše U rđavni u šarkama... Šta l' mu oči sad vidiše?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sutra ću opet ustati kao glupak koji se upinje da se pokaže pametan, ko slabić koji bi da se pokaže jak! Gde zorom nestaju blaga koja nam donosi mrak?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Virio je kroz njih s izrazom naučnika koji upravo izučava kretanje bubašvabe po dnu bele glatke kade, dok se ona upinje da izgilja napolje. — Koliko imate godina? — upita. — Osamnaest. — Da da ... promrmlja nešto sebi u bradu, zapisujući.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I Sofka ču kako on krklja i valja se, upinje, napreže, da bar glavom, ramenima gurne u vrata, otvori ih i uđe k njoj. Ali ne može. Pada.
On sam ništa nije video sem sluge Arse ispred sebe. Videlo se samo kako se, da ne bi pao, upinje i glavom i temenom da se održi uz direk a jedva drži uzdignute ruke, da bi ga Arsa što jače stegao, opasao.
Stanković, Borisav - JOVČA
Ali, oko njega nigde, nigde bor, jablan, sve sučke... (Unosi se besno u vladiku; gleda ga široko, očajno, upinje se da ga on razume): E sad, biva li da to drvce odsečem, dam, vežem ga za sučku? Biva li? Kaži de!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pera zapliće jezikom, i neprestano pljuje blatnjavu prašinu. Upinje se da objasni kako on nije pao zato što je rđav jahač, već je ostao na ledini prosto po inerciji mira. — A-ha!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Golica me smrad lešine i oštri mirisi sparušene divizme što se upinje da opstane u bezvodnom tlu krša. Mimo nas u pravcu Kule prolaze duge umorne povorke sebarske kljusadi, natovarene
Uživajući, gledao sam je kako pokušava da prikrije paniku. Ličila mi je na sušičavog bolesnika koji se upinje da sakrije napad kašlja što mu u talasima navire iz grudi. Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom.
Dok mi tako kroz glavu prolaze ove detinjarije, svetla nebeska lagano utrnjuju, kržljavo rastinje što se upinje da opstane u pukotinama na okomitoj litici postaje sve crnje: Zato se slabašna svetla u kućama na padinama preko
Drugo nešto žulja njegovu pohlepu. Tamo uvrh stola sedi jedan iznemogli starac. Vidim ga kako se siromah upinje da ostavi utisak još neokrnjene snage, no badava, izdaje ga po koji pokret u kome se mešaju znaci nemoći sa znacima
Srećom i podvižnik mora da spava, da jede i da prazni creva. Badava se on upinje i propinje kao razdraženi ždrebac, blagosloveni umor ga prizove da malo, makar za trenutak, obori ka zemlji svoje
Krišom sam ga posmatrao. Bilo je vidljivo da se na silu upinje kako bi ostao trezven i razložan, miran i spokojan. Trud mu je odveć bio upadljiv.