Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali joj on nije verovao; prebacivao joj je tako nemilosrdno da je sirota Jula sva uplakana izašla toga dana iz bašte. — No, šta ti je... šta sliniš tu! Šta plačeš? — pita je gđa Sida.
— reče gđa Gabriela, i stade liti grozne suze. — A to može svakoj pasirati kad hita za poslom! — završi sva uplakana. — O, bože, bože, s čim da se potuku! — E, pa lepo ako mi ne verujete, a ja vam neću ni doći više nikad.
Da šta vi mislite! Ode brada. — Hahaha! — nasmeja se gđa Gabriela onako uplakana. — Moram, slatka, da se smejem, iako mi i nije do toga! Šta mi pade na pamet! Sirota Jula!
gđa Sida zadovoljna, i pohita da javi radosnu vest Juli, tom najnesrećnijem stvorenju pod ovom Božjom kapom, koja je sva uplakana i neutešna sedela u kujni i probadala viljuškom paprike, spremajući ih za zimu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Valdenzer nije došao da ruča sa gostima. A gospoža Valdenzer išla je po kući uplakana, i kao luda. Božič je, kad susretnu Pavla, pričao, kako mu pade na pamet, da bi bilo dobro da Isakovič povede u Beč
Bežao je od nje, kao od nekog drskog prosjaka. Ona je bila, očigledno, jako bleda, a bila je i uplakana. Tek pred veče, uspela je da uhvati Isakoviča. Božič je bio otišao, poslom, do Vizelburga.
Onaj riđi glavurdan joj nešto podviknu, što Isakovič nije dobro čuo, ni razumeo – i uplakana žena uđe u sobu, iz koje je taj čovek, malopre, bio izgurao.
Pre nego što je ušao kod Petra, Pavlu priđoše i Ana i Đurđe, a vide, iznenada, i Varvaru, koja je bila uplakana. Ona priđe Pavlu plačući, pa ga je zagrlila i nežno poljubila. Bila je bleda, razrogačenih očiju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pred rastankom sa mužem, beše sva podnadula od neprekidnih ljubavnih noći, neprospavanih i nemirnih. Sva uplakana i uplašena da joj se neće vratiti, ljubila je muža, bez stida i nesito. Bila je postala ljubomorna.
Mada joj nije bilo do pesme, i mada beše uplakana, pila je i pevala. Skrivala se sa mužem i ljubila mu vrat, grudi, usta, uši.
I zar ta deca, bolesna i uplakana, i ta žena, uveče pomalo i napita, treba da bude ono na čemu zavidi, kao i na ožiljcima rana, na ordenju, slavi?
Primetiše samo da je jako uplakana i to se posle po kući rašču. Matori Ananije, koji je spavao svake noći na pragu, pod glavom sa velikim i zarđalim
Milićević, Vuk - Bespuće
Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi ga.
od ručka neraspremljen; kad se na nju sasvim zaboravljalo; oca nije bilo kod kuće, mati, u jutarnjem ruhu sjedi na divanu uplakana i naslonjena na lakat; — onda bi Irena poslušno sjela u koji ćošak, osjećala nešto teško, i umarala se plačući, i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pošto od plača razuzureno joj i popustilo odelo pritegne, ponovo se zabradi šamijom, ali sada dublje, da joj se vide od uplakana lica samo oči i jabučice, i kad od onoga što mu je iznela na grob razda po komšijskim grobovima, a najviše prosjacima,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Naučilo to da ljude obrlaćuje, pa više veruješ njemu, nego i svojim rođenim očima! (Umorna, uplakana, neuredna, držeći u ruci džemper koji se vuče po podu, ulazi Jagoda.) CMILjA: A, evo naše udavače!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vitka, ali bujnih formi, sa velikim grudima koje su se uzdizale, zažarena, uplakana, bila je dražesna u svojoj lakoj haljini sasvim pripijenoj uz drhtavo telo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nisam osporavao... Jedva sam savladao sebe i rekao hladno: — Dao sam časnu reč. Pogledala me je uplakana, onda stegla ruku i lupila me prkosno po kolenu. — Dali ste njoj, ali ne i meni. Vi me ne zovete. Dobro. Doći ću sama..
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A ne da je, kao sada, svakad uplakana i preplašena, i, svakad, čim Mladen iz čaršije dođe kući, a ona ga uvek, kao da mu se bogzna šta desilo, onako
i preplašena, i, svakad, čim Mladen iz čaršije dođe kući, a ona ga uvek, kao da mu se bogzna šta desilo, onako uplakana, preplašeno i usplahireno dočekuje...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Obred venčanja Mijata Vidića i Anke Kojić izveo je lično iguman Makarije. Mlada je bila uplakana, mladoženja ravnodušan, ostalo spetljano na brzinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Soka poče da plače. Učitelj se tada seti da je ona toga dana uplakana već došla u školu. — Taman si se ti malo razveselila, a ja te uvredio... Hajde, ništa nije bilo...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Diže a suze mu teku, kaplju po rukama.) Ajde! Idi! KOŠTANA (podiže se uplakana): Kuda? MITKA Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti.
KOŠTANA (besno, gordo, odbija od sebe policaju, pandure): Sama ću! (Polazi kolima.) Utrči Salče. SALČE (sva uplakana, usplahirena, grli i ljubi Koštanu): Čedo, čedo... Odvedoše mi te! KOŠTANA (odgurne Salče): Ćuti, stara.