Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
na to svi složno odgovore: da oni to ne smedu narodu kazati, jerbo će i̓ narod pobiti kamenjem, — i da bi Turke većma uplašili, pridadu, da će oni (knezovi) morati u Nemačku od naroda begati, ako sa takvim glasom pođu u vilajet.
no Skopljak-paša, vezir beogradski, zaište od najbolji̓ familija 3 hiljade momaka da pogubi; kaki su ti osuždeni uplašili se i pobegli, kako su drugi ustrašeni k njima sajedinili se i na one Turke napali, koji su Srbe ubijati hteli, i tako
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I onako, stara, stenjući, silazeći niz kuće, početi da ga umiruje. — O, majčice moja. Zar mi te opet ti nakolnici uplašili. Ne boj mi se, ne boj. Evo, ja, ja idem... utišavala bi ga idući k njemu.
Afrika
Sedeli su u travi, čekajući nas, pa kad smo se približili, iskočili tako naglo i odmah zabubnjali, da su nas uplašili. Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju.
Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše kroz šumu. To su bili novi članovi plamena Djere, koji
To su oni što su se, pobegavši od nas, vraćali kućama u sasvim drugom pravcu, ali se odjednom uplašili od kazne i onda se u galopu vratili.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa. Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!
Samo, kad bi kažnjavao, kažnjavao je plaho, sumanuto. Pred polazak u Rosiju, ljudi su se bili prepali, uplašili, od odlaska u nepoznato, i tražili da ih briše sa spiska. On je, mesto odgovora, vikao: „Povali!“ I batinao.
Teodosije - ŽITIJA
glava divljih Veprova i s likom medveda i ostalih zveri na glavi, i tako strašan prizor tvorahu kako bi maštarijama uplašili svetoga. Došavši do peštere stadoše pred svetoga i zapretiše mu, govoreći: „Eto, već prispe čas da ubijen budeš!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Bolje da mu kažemo sad. A, može biti, da ga je gdigod sakrio, pak smo se badava uplašili samo. ISAJLO: I to može biti. Evo ga. POZORIJE 5.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Čim sam došao majka mi je našla devojku, i odmah su rekli svima da sam veren. Oni su se uplašili da neće imati ko da nastavi ovaj zanat. Kao da je to zanat! — Devojka vam se nije sviđala?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Čuo sam, onaj ludak, Bogosav... šta je radio i kažu čak vam pretio mojim imenom. Čuo sam da ste se i vi uplašili od našeg onomadašnjeg razgovora i da ste se savetovali sa kolegama šta da radite.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Da mi je znati zbog čega li je pucalo! VASILIJE: Vi se niste nimalo uplašili? SIMKA: Ja sam, gospodine, iz oficirske porodice!... A sad možete i bez mene, nadam se da sam vam sve pokazala!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svi ste se vi mojoj nesreći radovali. A kad bi znali... Kad bi znali! Da mogu da joj vide lice, uplašili bi se i njenog svirepog osmeha i spustili bi kašike.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Puk je prolazio kroz njemu nepoznate krajeve. Obrevši se u pravoj tuđini, ljudi su se uznemirili i uplašili. Njihov nemir i strah dolazio je, međutim, i otuda što su se kretali kroz nove, nepoznate predele: izmenila se „zemlja
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sedeli su u travi, čekajući nas, pa kad smo se približili, iskočili tako naglo i odmah zabubnjali, da su nas uplašili. Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju.
Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše kroz šumu. To su bili novi članovi plamena Djere, koji
To su oni što su se, pobegavši od nas, vraćali kućama u sasvim drugom pravcu, ali se odjednom uplašili od kazne i onda se u galopu vratili.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan–agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika
deset nam je druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, dragi pobratime! Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan-agu Kunu i njegovih tridest
Još nam deset druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, Kotarac Jovane! Kada su se oni uplašili od živoga jarca oderana, ja kako će sjutra dočekati, dočekati Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, moj Jovane,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
pa su se sva trojica uvalili u jamu s razrijeđenim gašenim krečom i odatle, po mraku, pogodili u seosko groblje i grdno uplašili neke kasne prolaznike.