Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Selo ga je volilo i štimalo. Samo pop i knez nijesu ga nikako mogli gledati. — 'Rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer će nas, ikone mi, svukud biti! Nekom neće valjati!...
Pomogô bi' mu, Bog zna i moja napaćena duša, i drukčije kad bi mogô i znao... — Ja ti kažem, rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer ćemo, 'vanđelja mi i časne trapeze, izletiti pred vladiku, pa ćemo pitati kome je dodata
Tako, djeco, Bog vam svaku sreću dao!... — Mijo, ne upleći se u moju dužnost! Jesi li ti 'vođe gospodin prijestolnik ili sam ja?! — pitô bi ga namrgođeno knez.
David: Kako reče? Pisarčić: Zar si udovicu oženio, pitam te? David: Tako ti mladosti, dijete, ne upleći se u razgovor kad ništa ne znaš. „Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete.