Jakšić, Đura - PROZA
Po ćoškovima se viđahu deca. Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko šaputanje: „Gladan sam!... Hleba!..
Lutala sam po toj pustoj, oprljenoj ravnici, tražeći makar i kapku vode da samo pokvasim osušene usnice, ali nigde ni kapke; i ja, malaksala, padoh pod jednu evedru, gde pastiri zimi od severnih vetrova zaklanjaju ovce.
Grom ih spalio! — I on ljutito stiskivaše pesnicu, a od jeda mu drhtaše usnice. — Al’ neka, čedo moje! Još za koji dan, pa ću biti sam svoj tutor, i onda neću njih, nego ću tvoga oca moliti da mi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Baš smo ti ude sreće! — reče. Ona ništa ne odgovori... Ali on vide kako joj poigravaju rumene usnice. — Ne da nam bog!... Znaš li, Jelice, da sam te željan!... Meni buknu obrazi samo kad te vidim!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Po tom, odlučno pođe kroz dvorište. U kući je vladala tišina tamnice. On zaustavi dah i dok su mu usnice patnički drhtale, on zakuca na vrata.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sam ti hod postade oprezniji i mekši. Ugibanje tvoje zaobljene snage postade toplije i strasnije; lice izrazitije, usnice ti dođoše rumenije a pri krajevima tamnije i oštrije... Opet smo se viđali i to svaki dan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda ih zakrvavljenih očiju pogleda sve redom, stisnu usnice i šmiknu kroz nos. — Zaklaću vas kao mačke... Jeste li razumeli?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona ustade, priđe mu i metnu jednu svoju ruku na njegovo rame, pa ga opet pažljivo pogleda svojim velikim očima. Usnice joj se trzahu grčevito, po licu se osulo smrtno bledilo, a ona diše naglo, otvorenim ustima, kao da joj je malo
I celo joj lice detinje, nežno... mala ustanca skupljena, rumene se tanke usnice, misliš sad će da zaištu lutku. I gleda naivno, kao da je malo u svetu živela, pa ne zna ništa...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U civilizovanoj Evropi! Ovako nije ni među Hotentotima i Zulukafrima! — reče Sreta ližući grozničavo svoje suve usnice i uvrćući nestrpljivo svoju retku a dugu broćastu bradu (jer brkova skoro nije ni imao, tako da je izdaleka izgledao sa
— A... kako svet, narod, građani, slažu li se? — pita Sreta, a već počinje grozničavo lizati usnice i još grozničavije i nestrpljivije uvijati svoju bradu i praviti od nje neke burgije.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Da li što ovako lepa Sofka nije muško, njegov naslednik? Da li što ga njene tanke usnice, detinje ali crne oči i malo, tamno čelo, sa već dugom kosom, podsećaju na mater, na onakvu kakvu je prvi put video,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne, I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar!
Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...
U ružičnom senu kupala je lice, I pustila da je žudno sunce ljubi; A kroz žedne, sočne, i drske usnice Uporni i beli blistali se zubi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On se trza, muči, čas isprekidano uzdahne, čas zaječi, grudi mu se nadimaju, čelance mršti, usnice zadrhte, sanja. Gledam ga još malo, pa ga ostavljam da ščepam svoju ručnu torbu. Spremim se da bežim.
“ Sednem na stepenice, stegnem usnice koliko god mogu, razmišljam, ne znam u čemu je stvar. Ustanem prekrstim se, ponova siđem dole i počnem da brojim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica najpre beše oborio glavu i gledaše nekud u stranu, ali kad pisar pomenu opasnu krađu, njemu zadrhtaše usnice, a preko lica mu pređe, kao senka od oblaka, neka laka, neosetna drhtavica, neki naročiti izraz velikoga duševnoga
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nad njim se nadnijela majka mu, ukočeno gleda u nj i, vidi se, u brizi je što će s njime. Gleda djetinje pomodrele usnice i sluša teški mu zadah, — i osjeti majčin bol.... Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo!
Krakov, Stanislav - KRILA
— Poginuću, poginuću... — neprekidno je cvilio u sebi major, i ovlaženi, tužni brkovi se sve upornije lepili za usnice. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ali se u zoru dogodi nešto čudno.
I major je ostao živ i došao je. Sedeo je zabrinut i tužan. Brkovi su mu padali raščupano n iz debele usnice, a on je šaputao: — Pobili su nas, pobili su nas... Izveštaji o mrtvim i nestalim neprestano su dolazili.
Majorove su oči bile zatvorene, krkljao je i okrvavljenom penom kvasio debele a blede usnice. — O... o... o... Krv je izbijala na grudima, i lila se preko sure bluze.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim skromno ponudi, Da šerbet primiš divno udešen Koji ti milost šalje
Ono mi nije sin!... Ni nalik on!... Kô crne svile laki pramovi Povijala se kosa njegova, A usnice mu jedva gȁriše Svione malje boje kosine... Posle, i lica beše drukčijeg! To nije on!... Al’ gde je on?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zapita Radoslav već crven u licu. Veterinar se vrati i, ruku zabačenih pozadi, stade pred Boru. Njegove usnice bile su stisnute. Bora je gledao mračno preda se, onda progovori, naglašavajući svaku reč. — Vi me dobro poznajete.
— Čujete!... Večeras bićete moj ljubavnik... — Nikada! — odgovorio sam odlučno. Ono zdravo oko zatrepta, i ona skupi usnice. Podsećala me je na životinu, koja se spremala da uhvati plen.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
tako kad vabim psa, ili kad zviždim ćuranu, ali kad dođe tako neka opasnost, a meni se nešto stegne ovde, pa naprćim usnice i samo duvam, ali ne izlazi nikakav glas. MILISAV (Tasi): Umeš li ti da zvizneš? TASA: Umem, gospodine Milisave.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pij, Mašo, rakije! — sjeti se i nazdravi joj. Pa, otrvši rukom usta, i pogladivši mrke na usnice, poljubi je: — Je li ti milo?... Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko? — I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju.
Mladić oćuti opet zadah istinskoga života. No pošljednja bol bijaše jošte jaka — nije mogao da je se otrese. Na mahove usnice mu podrhtavahu i sve do u srce zazeblo bi ga. Otimaše se i zađe u borovik.
I njoj se ote smijeh, i pokaza svoje malo unutra uvite, bijele zube iza rumeno uzvraćene gornje usnice. — Ne mogu dangubiti, — reče navlaš nedužno i htjede da krene. — Da ti nešto rečem!
— Kate! — šapne u noć i same usnice kupe se da poljupcem izraze slatki osjećaj. Uto djevojka dolazi, čuje odozgo šuštanje i hod, ispod nogu joj kotrljaju se
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne, Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar.
Gleda pastir, gleda, pa se čudu čudi, A nejasna želja raspinje mu grudi; Pa ga goni, kreće, gde i ona sleće, Na usnice momi - na mirisno cveće! Pamet mu se muti, srce bije jako, I pastir se kreće jezeru polako...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-ruuu! Ni broja se ne zna ovim eksplozijama. Drhtavica obuzima telo. Lukine usnice su pomodrele. Gru-u! Eksplozije se sustižu, i pred nama, u visini pešačkih rovova, zemlja kao da gori.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jedne sedefli-kutije, koja joj služi još i kao neka mala „šparkasa“), pa se dugo ogleda u njemu i prći svoje rumene usnice i mali nosić.