Obradović, Dositej - BASNE
I ovakove vešti ne samo što bi doveka morale ostati, nego bi jošt sve nagore išle, zašto zlo kad otme mah, neće da se ustavi, no sve to većma napreduje.
Sam paun, kako ga čuje, ustavi se tu, načne ga vnimatelno slušati i pado gledati. Upazi ga slavuj, prestane pojati, i kad s jednim kad s drugim okom
uz jednu previsoku goru vodenični kamen; a kako bi ga s velikom mukom dovaljao baš na vrh, ne imajući tu mesta da se ustavi, s velikim ustremljenijem bi se svaljao taj | čas u dolinu, a siromah Iksion opet s njim uz goru kao i pre, i tako doveka.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Šta će caru pusta zemlja, šta će Srbija kad sve Srbe iseku? i pročaja; — veće da ustavi palenje i sečenje po selima, a narod se predaje i na miru će biti, i pročaja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove. Priđe mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima, pa ga upita
— Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin. — Šta ćeš? — Bi li ti to meni prodao? — Ne mogu — treba mi, kako ću prodati!
Platiće on to meni lepo... — popreti kapetan. Utom već i kola stigoše pred sresku kuću, gde se ustavi kapetan sa svojim vrednim Đukom i bogatom žetvom.
— Stani da siđemo — biće sigurnije. A i tako ne može ti konj izvući uz to brdo. Simica ustavi kočije, te Sava i Nikola siđoše, pa ode napred šibajući svaki čas svog mrkova, koji je jedva vukao i prazne taljige uz
— Pa kad može, hajdemo, braćo! — viknu Ćebo, — Hajde, Strahinja!... Strahinja salete da ih kako god ustavi. Molio ih je da se okane, da ne bune narod; govorio im da se voli i ukloniti kud bilo, nego da legne, bože sačuvaj!
Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si mi radio! I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zar me i ti izneveri, zelenko?... — reče tužno Lazar, pa ga ustavi i odjaha... Konj ga pogleda tužno. Lazaru se učini da vide suzu u očima njegovim, pa ga pomilova po čelu i vratu.
I on se naturi za njim. Jurio je iznajpre konjskom brzinom, ali kad vide da ne može trčati za zelenkom, on se ustavi. — Baš sam budala! — reče on. — Evo mi konjskih stopa! Naći ću ga — manj da pobegne na nebo!... Pa se uputi lagano...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa šta mije to? Jedna noga! E, hej! Sve će to opet... on umalo ne reče „narasti”, ali se opet ustavi: — Sve će to opet.. Ama je li ti ja kažem da će to sve narod pozlatiti?!
Pavao opali iz pištolja, a zapaljena se sukija ustavi pred školskom strehom, a u vrapčijem gnijezdu. Kola pođoše još brže.
Teodosije - ŽITIJA
i sam proputova po celoj zemlji naroda svoga, sve utvrđivaše učenjem u veri, a u svima manastirima predavaše da se drže ustavi i običaji inočkoga života kao što beše video u Svetoj Gori i u Palestini i u Aziji.
Matavulj, Simo - USKOK
I gostov pogled odjednom pođe po kući i čeljadi, te se ustavi na lijepoj zubljonoši. Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji veče!
— A sad hoćeš li ustajati, da ručaš? Dolje te čekaju! Janko se maši svojih haljina, ali ga Krcun ustavi i brzo razvi struku na kovčegu, pa poče redom odvajati: gunj, grudnjak, remik i kese od fišeka, kožni silav, pojas,
Radičević, Branko - PESME
Šćaše ulest, ali se ustavi, Kosa mu se podiže na glavi, Čudno nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?
136. Pa s' ustavi — sad će biti! „Vos is ten tes?“ — To je dosta! Stade bojak straoviti... Od Srba je gospa prosta; Još umuknu
s' ustavi, Zovnu slugu, sluga dođe: „Konja brže!“ — Sluga: „Koga?“ A on plao: „Makar koga!“ V Sluga ode, al' ne more, Ne kt
posta, S brega na breg sveđ preskakâ, Pa sad eto preko mosta Žuri svoga konja laka; Mosta prođe, no, gle sade! Ustavi se, pa nazade.
se njemu čini; Pa ka zemlji spusti oči, Onda jednom stazom kroči, Pored jedne stene savi, Dva-tri kroka pa s' ustavi. Grob pred njime, oh čij' li je?
A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu, Pred nju stiže, pa se i ustavi, Kosa mu se podiže na glavi: Čudna nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?
“ Ovde starac malko se ustavi, Te pomuča, pa time nastavi: „Za jednoga boja žestokoga Beše muke dosta za svakoga; Svak činjaše koliko mogaše I
Sekao je dok trajalo snage, Posekao četir ljute age, Al' mu snagu uze besni Rusta, U prsi mu sasu zrna pusta, Ustavi mu ono srce živo, Oh, Rustane, đavo te darivô, I tebi će suđen' časak doći! Al' eto ti, Srbinjo, pomoći!
No da vidiš pustoga Turčina, On ustavi pretila dorina, Pušku malu na Srbe obara I pogodi jednog sred nedara; Ovu baca, drugu pušku vata, Zgodi drugog
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Počne on orati, pa orao do podne, a kad vidi da nema ručka, ustavi on volove, uzme sekiru pa tant, te ubije oba vola pa ih odere.
A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove pa strči k njemu: — Šta je, more Ero šta je? — Og mene do boga miloga!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima. Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan). ŠEGRT (nosi jednu dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano: Gazda!
Pa onda, izmešalo, izmešalo. Dobro, neka je i tako, ali kad vide da je govor protiv vlade, što se ne ustavi, nego zape pa do kraja? JEVREM: Kako da ti kažem... znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I kao što je priroda odgurnula mamuta, Čovek je izneverio psa zbog auta, Veran gazdi, pas ne zna da se ustavi I život gubi zbog nesrećne ljubavi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mjesec okupljajući svoje zrake mlaznu s njima po zidu, a kad dopriješe do starca, mjesec ih ustavi, složi ih u snop, na tijem zlatnijem snopom nježno pomilova staračko lice. Valjda su stari znanci, oni dvojica!
Svi ostali pomiješani micahu se po trijemu zdraveći se i mirbožeći jedan s drugijem. Gospodar se ustavi pod ikonama. „Neka uljegnu Primorci!“ reče on. Ona gomila uđe.
Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš. Iz gore iziđe, pa se ustavi na kraju ledine, jedan — brkati Crnogorac. Za njim još trojica.
Tako su išli nekijeh dvjesta koraka, dok stigoše u neku lijepu dugodolinu. Na sred nje Otaš se ustavi pa mahnu svojima da pohitaju. Navrsta ih duž nji a on stade u srijedi.
“ prekide ga momak a oči mu planuše i lice mu preblijeđe. Trže se kao da šće iskočiti no ga Otaš pogledom i riječju ustavi. „Lagano, dijete, ne prenagljuj, jer će nam svijem pogibija pući!
Pro ramena visaše mu dugačka šiba na kremen. Čovjek se taj ustavi sučući šiljatu bradicu, pogleda djecu pa gnijezdo. „Švab“, viknu njeki deran, a na to svi nagoše bježati.
„Švab“, viknu njeki deran, a na to svi nagoše bježati. „Stanite — koji se s mjesta ne ustavi ubiću ga!“ viknu čovjek českim jezikom. Djeca se ustaviše od straha. „Hodite svi amo, ja ću vam skinuti gnjezdo!
Đakonove oči da iskoče, tako se izbuljiše. Gomila se primicaše sporo, a kad domače na po puškometa ustavi se. Pošto se ljudi nešto dogovarahu, počeše se ponovo primicati ali još sporije.
Kadli se kraj nađe, eto jutros, nađe ga ti, kao da bjehu tanki končići, a ne...“ Đakon ustavi svoje govorničke slike, jer ugleda dvoje čeljadi, čovjeka i ženu što im se već primakoše.
Njih dva bijahu već blizu manastira kad ih ugledaše. Đakon se odvoji, pa im ode u susret. Vladika se ustavi. Žena se duboko pokloni tri puta, kad ugleda Vladiku, a onaj čovjek, skinuvši kapu, cjeliva se s đakonom, pa s
Oni ga vidješe, ali ne svratiše pažnje. Kako razabra prve riječi što ču, ustavi se kao skamenjen i poblijeđe. Oni govorahu dalje, ne gledajući na nj.
„Kosa mi se, bogami, kostriješila. A kako nećeš? Đe god što šušni, a on meni vikne: ’Na oružje!’ pa ustavi konje, a nategni male puške. Kad tamo, ništa! I tako sve na izmjenu na svakije deset kroka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vidojevica je poslednji ogranak planine Cera, a udaljena je od varošice Lješnice za pola časa. A Koviljka se ustavi pod planinom Gučevom; tu ugleda jedan mali izvor, i napije se vode iz njega.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Što ću sad?“ A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove, pa strči k njemu: „Šta je more Ero? Šta je?“ — „Od mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostado za vodom.
Međedović se poplaši da ga | ne proguta, te po ustima ovamo onamo dok srećom nađe jedan krnjav zub, te se u njemu ustavi i prićuti.
čudim se!” Kad se onome čoeku što oraše već dodija slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: „Čemu se čudiš, jadan bio?
Što ću sad?“ A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove, pa strči k njemu: „Šta je more Ero? Šta je?“ — „Og mene do Boga miloga!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala! Kušmelj uze bardak ispred djece, pa krenu put bačve, ali ga Rkalina ustavi. — Nećemo da mišaš s tim kominjakom! A-ja! — Nama kominjaka i kod kuće pritiče! — viknu Čagljina. — Ne, ne!
To mu bijaše uživanje da sluša kako klopoću ona dva velika na stjenama i dva mala pred njim. Ako se noću koji ustavi, onda bi se vra odmah probudio; ako se dva slože u kucanju, onda bi se docnije probudio.
Zlosrećni Čimavica, ne ustavi se ni na tome, nego pisa iz svoje kuće stricu fra-Pinjati Ćuku, koji u to doba držaše parohiju u O.
Lis šćede prvi da se popne, ali ga Bujas ustavi. — A di je ono?... Znaš? — pak nagnu šakom put usta da ga podsjeti na piće.
E, jesu brate! Ma ću i ja da skočim na konja, u trku, pa ma obi noge slomija!...“ Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako trči uporedo s konjem, pa odjednom đipac na nj.
Tada malaksa srčanost vojnicima, pa i vojvodi. On stade i ustavi vojsku, pa strašnijem glasom iščati tropar sv. Franu.
— reče drugi, odista manastirski pronjar. Bakonja otrča k vozu, ali ugledav Srdarinu na obali ustavi se. Dundak i Trtak bijahu sa splatom na drugoj strani, gdje se, kanda, sporečkaše sa gostima.
Bakonja se ustavi i poznade glasove Bobana i Dundaka, kojima je Kušmelj nješto smiješno pričao. Kad on dođe, sluge odmah otidoše, a otac
Oboje se zbuniše. Ona stade dokle on prođe, a on ustavi vranca. — Ta tiraj, dijače! — reče cura, sva zažarena i smijući se, ali ga ne pogleda. — Molim te, Jelo, ovaj...
Ona dvojica ustadoše, ali se u taj mah plamen ustavi pred prozorom, te i Brne vidje da je to zapaljena guka na dugačkoj trsci.
Tetka rastjera svijet sa trijema, pa se ustavi sa đakom ispred svoje ćelije. Pivalica prekloni glavu i poljubi Naćvara u ruku. — Tako! A odakle ono ti biše, a?
Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski... Bakonja, pjeneći od jeda, svrati u drugu ulicu, te ustavi konja pred njekom babom, koja se prepade od njegova izgleda i pobježe. Ta ulica bijaše tijesna, prljava, krivudasta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Najednom zatutnji automobil i ustavi se pred ulazom u zgradu. Crn, ulašten, ispupčen krov sjajio se na suncu. Iz automobila ispade čitava mala familija:
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je sve raskopala, ide opet bogu pitati šta će sad raditi. Ona dođe gore, a soldat je opet ustavi, pa je upita kuda će.
Soldat htjede da je ustavi, ali se ona ne dade ustaviti. nego uteče unutra, a on ostane vani. Kad smrt uđe unutra i bog je vidi kakva je, prepane
Ako kome bog pomaže, ne može mu niko nauditi, te tako bi i njemu. Kad ga baciše u jamu, ne ovarisa na dno, no se ustavi na jednom opećku i malo skoloni, dok ona stijena protutnji, u tom i kuče i mače padnu pored njega.
Kad car opazi njega, zavikaće: — Aman, gospodaru, ustavi tu vojsku, a išti što god hoćeš. On viknu na mačku i štene te dođoše k njemu, pa će caru: — Hećy ti ništa drugo, nego
Kad car vidje to čudo, zavika mu: — Ustavi ti tvoje dželate, a ja ćy svoje, pa da se malo porazgovaramo. On to jedva dočeka, te ustavi dželate, a car ga upita ko
On to jedva dočeka, te ustavi dželate, a car ga upita ko je i oklen je. On caru sve ispriča po redu ko je i oklen je i šta je doživio — ovako kao ja
Kada su bili nasred polja gdje je sluga isjekao pustahije, tu ustavi pa zavika: — Dajte vreće pa hajte za mnom! — te ih dovede do one jame i otvori kapak, kad ima se šta vidjeti:
careva kći, počne se smijati još izdaleka da se nije moglo smagati, a car kad to vidi, stane mahati rukom na njega da ustavi kočiju.
On ustavi kočiju, pa dođe k caru, a car mu reče: — Ti si rasmijao moju kćer, koja se još nikad nije nasmijala, — sad je tvoja!
— Pa ga ustavi kod sebe te ga vjenča s njome i dade mu po svoje carevine, te još i sada caruje, ako nije umro. ČUDNOVATA DLAKA Bio
Što ću sad? A Turčin, kad to čuje, brže-bolje ustavi volove, pa strči k njemu: — Šta je, more, Ero? Šta je? — Og mene do boga miloga!
Između ove đece jedan mu đak zapne za oko, pa ga ustavi i upita šta uči. Kad mu mališa pokaza šta uči, car bijaše zadovoljan sa odgovorom, pa izvadi dukat i pruži mu ga.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Masline su, kupeći ih, gazili. Župan ustavi radnju. Oni se s društvom, zlovoljni,povratiše kući. . Te noći se mali Marko razbolio. Zavrtilo mu u glavi i gorio je.
Ona se časom zbuni, ali odmah se smisli i kao da nije njen posao, krene napred. —Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko.
usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u životu i glasu: — Što danas mene i moje na pravdi obruči? Što ne reče bratu da primi duhan?
Kad odmakoše od granice, porodica, umorna od puta i uzbuđenja, sustade; ustavi se da otpočine. Osjetiše se sigurni između klanaca i krševa, u zemlji gdje oduvijek sudi njihov soj.
Obiđe polje i preko vojničkoga drvoreda iziđe na put što uz more vodi. Ustavi se kod uvijek zelenoga bora samca što se u pučini zatona ogleda i vječito nad njom bruji, kao tajanstvena pjesma iz
Ide nasipom kraj mora, a i nehotice ustavi se kod vojničkoga broda što je toga časa kretao iz luke. Dva vojnika opiru se s kraja da brod maknu, i onda se vješto
Antica te zvukove toliko puta osluškivaše, pa i sada, iz navike, ustavi se ispod jednoga da odahne. — Što si se sneveselila? — pita je Marko i uhvati je za ruke da je k sebi privuče.
Ono dvoje djece što se pred kućom igra požuri za njom. Na najvišoj ravnici ustavi se i sjede pod stari, posrnuo morski bor što odavna prkosi vremenu i čije grane, svinute od udara vjetra, okupljaju se
strahovanjem i crnom slutnjom koju oluja povećava, ide naprijed, no dospjevši na krajnji rat škola, nema kud dalje, — ustavi se; vjetar je udara sa svih strana i zameće se s laganim joj odijelom; dvoje djece čvrsto je drže za skut, a uokolo nje
Ispred njih, kao ispred morske strahotinje, ustavi se lađa; čeljad se do tri puta prekrsti, i stari ribar podiže s glave svoju kapu.
Domalo iza borova pokažu se dvije koze, idu mirno i slobodno prama nama. Prva, jača, kad me spazi, ustavi se, pa se obazrije ka onoj drugoj, slabijoj; časom stoji, sumnjivo gledajući u me, kao da misli bi li naprijed pošla,
Onega, bože mi prosti, ča su ga narešili ka da je nevistica. — E, ma reci pravo, — prihvati živo Žižica i ustavi se nasred puta, — može li, brate, opept novi metnit se s onim našim starim?...Oni stari naš kip, vidija si ga, a?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Eno, da, eno ga, odlazi, neće, ah, neće se vratit! Žalosna majka ti, Đorđe, koja te rodila sina! Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči. Desnica gdi ti je bodra, s oružjem udesno oko?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ustupismo, te bijuć se kroz gomile krvnikah uhvatismo zgodne klance pod Uroševijem stijenjem, đe ne kapetan Đuraško ustavi da i potonju snagu okušamo...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zuji kuršum oko ušiju. Prepade se pokojni Partenija, pa se obazrije i viknu: — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan; dosta je!
Zuji kuršum oko ušiju. Prepade se pokojni Partenija, pa se obazrije i viknu: — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan; dosta je!
Simeun i ne 'aje, već jednako puni i podvriskuje: — Stan', kurviću, crni kaluđere, danas meni izmaknuti nećeš! — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan! stadosmo i ja i Partenija vikati. Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje.
— Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan! stadosmo i ja i Partenija vikati. Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje. Parteniji pade s glave
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako živo, nemilosrdno gazeći, oboje se zagrijaše. —Evo, ovdje nam je ložnica! — okrete se curi Rade i ustavi se kod torine, pa pokaza na kolibicu pokrivenu debelim snijegom, u kojoj se čovjek jedva može da ispruži. —Uđi!
—Evo, — ljutito veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman kao da ga prosipam po ovome putu, po kojemu idemo... Ali volja me goniti se sa Ilijom; neće što je namislio! .
Ma čuj, Rade, — prevrne — stid me reći... —Zašto? Reci! —Putem mislila sam na popa Vranu: može biti da bi on... —i ustavi se na po riječi. —Što? —...Bio bolje za me. Bih, da se majkom nazovem, sve učinila! Rade je začuđen pogleda.
a ako ti bude krivo, znaš gdje si se rodila. Cvijeta poplašeno gleda uokolo i ni na kome od kuće ne ustavi očiju. Svi je nagovaraju da se povrati: i Rade, i majka, i otac, pa kako da svima odoli? — Idem, — veli u suzama.
—Ko veli? —A da, pošla je, nagovorili je... —Neće zadugo, vjera ti je; kad se ono nauči bjeakati, niko već ne ustavi... A vi to znate... Tvoja je Cvijeta, Pavle, vjeruj ti ovome brku, — i uhvati se za nj.
Idući dalje, opazivši ljudske stope, ustavi se na savijutku, prama čoporku kuća što s lijeva leže u snijegu. Ne prodire iz njih dim, ne navija se nad krovovima,
Kad iziđosmo, biće na vrh, đavo bi znao — ote bura posve; udar vjetra prevali tovar sa Ilijina konja, Ilija se ustavi. Ja ga stigoh. „Rđav sustig, brate!” veli mi. „Pomozi!” A vjetar nosi mu glas bog zna kamo...
Steže ga u grudima, i na mahove, premišljajući, čisto pretrne; ustavi se i gleda uokolo. U dvoumici je. Što da radi? Već je popeo se s malim do na vrh brijega... Bi li dalje pošao?
Svaka dva koraka zastajkuje, a ustavi se ispred prostranog traga mjesečeve svjetlosti što je ušla kroz prozor i pružila se po podu.
— I zapeše mu oči na paučini što se uhvatila u uglu i pružila do trobojne izbljedjele zastave. Tu mu se pogled ustavi; i gledajući u paučini ulovljene, poređane, beskrvne muhe, pomisli: — Mnogi li im je pauk krv ispio ....
Žena s vrata gleda za njim: žao joj krave, ali ne reče ni cigle riječi. Rade se ustavi kod kovača. Kovač je poznata pretrga, i kod njega se ljudi kupe, pa će s njime pogoditi stvari za prodaju, kako pravo
U po puta upita se: „Što ću tamo? “ Ali ipak ide, gonjen besvjesno nekom neodoljivom radoznalošću. Ustavi se povrh nove kuće pod ciglom; red dvostrukih stakala u pročelju zatvoren je, a kućna vrata otvorena.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Moj kočijaš stari Ustavi kola baš na mestu tome, Da rasturene ponamešta stvari; A ja se siđem da ispravim noge, I bedni stomak od trucnjave
Petrović, Rastko - PESME
I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan još čas ljubavi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iz nje pada studeno kamenje, ono bije po taborah Turke; ne uteče druga nikakvoga, ni da kaže kako s' poginuli. Ustavi se na istoku sunce, a i sjajan mjesec na zapadu: presušiše vode šedrvani, ustavi se Šarac, voda ladna, a potrese zemlja
Ustavi se na istoku sunce, a i sjajan mjesec na zapadu: presušiše vode šedrvani, ustavi se Šarac, voda ladna, a potrese zemlja po Stambolu, bijele se zadrktaše kule, a stresoše četiri planine...
Volim dati konja na razmjenu, jer ne mogu pješke putovati“, Pa ustavi svojega kulajša, pruži ruku ispod međedine; oni misle bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara
“ A on prođe s one druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na svojem kulašu; pa on uze tri konja viteza, odvede ih srpskom car-Stjepanu.
Tu ustavi Šarca od mejdana, pa udari koplje u ledinu, za koplje je privezô Šarina, tuluminu skide sa unkaša i vrže je u zelenu trav
Daleko ih Mujo susretnuo, age vodi na vrengiju kulu, silnu vojsku u polju ustavi. Malo stade, zadugo ne bilo, al’ eto ti Nakić-Ibrahima i sa njime Tanković-Osmana, oni vode hiljadu junaka; njih daleko
ti Nakić-Ibrahima i sa njime Tanković-Osmana, oni vode hiljadu junaka; njih daleko Alil susretnuo, silnu vojsku u polju ustavi, age vodi na bijelu kulu.
Kad to čula Hasanaginica, starješini svata govorila: „Bogom brate, svata starješina, ustavi mi konje uza dvora, da darujem sirotice moje“. Ustaviše konje uza dvora.