Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A on udri zagrći onim žarom; a ono pišti, puca, istura žiške čak u pajante... A on jednako zagrće, dok se već ne utaja. Još natrpa ozgo drva, da dobro sagori. Kad posle razgrte supret — a ono crne kao ugljen!...
Ti, Dašo... Jes — vinograd... Ne brini se... Doboš sam ja, more!... Jest, ja — doboš! Naposletku i taj se džumbus utaja... Utaja se u kući Davidovoj; umiri se po Krniću sve. Mesečina siri pomalo.
Jes — vinograd... Ne brini se... Doboš sam ja, more!... Jest, ja — doboš! Naposletku i taj se džumbus utaja... Utaja se u kući Davidovoj; umiri se po Krniću sve. Mesečina siri pomalo.
Oni zamakoše za voćnjak i nestade ih u pomrčini. Sava i Nikola poćutaše još malo, dok se sve utaja. — Ded sad! — šanu Sava i gurnu laktom Nikolu — verige za kraj, pa vuci i trči oko kuće — ali brzo!...
Radičević, Branko - PESME
jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga
opet sreću on uživa, Sunašca njemu nesta na istoku, Pa gle ga opet na nebu visoku; Sve obasjalo, što s' dosad utaja, Te rajske kraje milog zavičaja.
Miljković, Branko - PESME
Ona je računanje inspirisano zvezdama Sjaj koji ruku srce i um spaja Ona je cvet što procveta al utaja Predelu ime. Peva iz neznana.