Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Psuje i njegovo veličanstvo – a ja koračam uštogljeno. Nisam čuo. Stiskam, nervozno, oficirski, bajonet o bedro (sablja se više nije nosila) i koračam po taktu.
Stojim uštogljeno. A u ušima mi i sad još, kad se toga setim, zuji ona pesma koju je naša sirotinja pevala kad je Austrija bila napala
Posle podne slušam, uštogljeno, kritiku generala Stoišića, koji je, kažu, ubijao vojnike, svojeručno, kroz Albaniju. Veli, dobro je bilo.
Bataljon zato maršira kao na paradu. Koračam uštogljeno, kraj svog voda, a mislim: eto, najzad mi se želja ispunila, došao sam kud sam hteo.