Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pa opet točka nema. A oni su se jasno poznavali. Zar su oni konja krali, pa ga posle farbali, a tek neće točak sa furažnih kola. I dok vojnici razgovaraju i sumnjiče pojedine svoje drugove iz drugih baterija, Jankulj zinuo, i razmišlja.
Uputi se u tom pravcu. Prolazeći pored furažnih kola, privukoše njegovu pažnju jedna, nakrivljena na stranu. Gotovo da ih prođe, ali slučajno pogleda, pa zastade.
Iz zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu nakrivljenih furažnih kola, čija ruda štrči visoko, kao nabrekla žila na čelu narednikovom. — Izlaz’ napolje! — viknu kroz stisnute zube.