Crnjanski, Miloš - Seobe 2
njegovom mišljenju, htela da se sveti Trifunu, pa se sa fenrikom Vulinom, malo, kao lolaju, ali to je dim, a ne gori furunica. Da je htela, ne bi Kumra uzela balavca. Da se pročuje. Nego je htela, sirota žena, da se pročuje do Trifuna.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
VOZOVI 188 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI 191 OBROK MAŠINE ZA PRANjE VEŠA 194 PUŠKA ČISTE SAVESTI 196 UOBRAŽENE CIPELE 198 FURUNICA JOGUNICA 199 POSLOVI GODINE 207 NEDELjA U MALOJ
Dok ne ciknuše: „Ko to?” „Šta to?” Zaglibivši se, cele, u blato. FURUNICA JOGUNICA Negde, u najmanjoj od svih ulica, U radnji limara Petra Boboša, Dugo je živela jedna furunica, Furunica ne
FURUNICA JOGUNICA Negde, u najmanjoj od svih ulica, U radnji limara Petra Boboša, Dugo je živela jedna furunica, Furunica ne veća od doboša. Januar je bio, zimsko doba, Ledile su se grane topola.
FURUNICA JOGUNICA Negde, u najmanjoj od svih ulica, U radnji limara Petra Boboša, Dugo je živela jedna furunica, Furunica ne veća od doboša. Januar je bio, zimsko doba, Ledile su se grane topola. A moja soba — hladnija od groba.
U čudu zastade desetak zimskih šetača Kao da im neko čelo bode; Idem ja, a za mnom čilo korača Furunica, s nogama ko u rode. A kad stigosmo pred kućni prag, U mestu poče nogama da grebe.
Blesnu sobica od čistoće: Svaka stvar ko da progleda na oči. Da l će sad hteti? Neće? Hoće! Furunica, najzad, u moju sobu kroči. Založih drva. Ona planu Moćno i gromko; potom zgasnu.
Izlih na drva bocu petrol-gasa: Da oprobam, kud puklo da puklo! Furunica othuknu iz sveg glasa, I zaćuta. Duboko. Muklo. Složih potpalu, drvce po drvce.
Smešnu ćud ima moja furunica; Ove mi je zime suđeno da stradam. To nije furunica, to je jogunica, Led ledeni, a plane kad se ne nadam.
Smešnu ćud ima moja furunica; Ove mi je zime suđeno da stradam. To nije furunica, to je jogunica, Led ledeni, a plane kad se ne nadam.