Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
sinovca Nikolu, koji je hteo i one druge Turke da ubije, i odbiju jednog za drugog, a one druge Turke isprate do hana.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Da mu je otkud da padne s neba u usta. Pa je izbegavao poslove i muvao se oko sudnice i hana. Ni u čemu nije uživao koliko u dočeku i ispratnji Turaka. To su bili za njera ljudi kojima je bog rekao da žive.
Ćuteći dođoše do hana. Turčin povuče Marinka u svoju odaju, koja, sem jednog minderluka i netšo oružja na zidu, ne imađaše nikakva nameštaja.
!... U tom izidoše na put. Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne... Ali ga Marinko stiže i uhvati za vrat.
Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje! Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži! Potraži!...
Marinko je žurnim koracima hitao kući. Taman je zamicao u šumu, a iza jednog pana, nedaleko od hana, diže se čovek. Popreti za njim rukom, pa reče: — Od tvoje mreže, pauče, načinićemo ti ličinu! Idi, idi!...
Dođe pred han, odjaha konja, priveza ga za jedno drvo, pa uđe unutra. Taman on ukorači, a iza hana se pojavi Deva, osmehnu se, dopreti prstom pa zamače u lug... Dan je osvitao lep.
Aleksu bacili u podrumče i kad se Kruška sa Ivanom i Marinkom vrati u svoju odaju, promoli se iza šumice, što je blizu hana, Devina glava... On popreti rukom, pa se onda, prikradajući, dokopa šume. Kipeo je gnevom.
— Zavrzan se naže nada nj. — Šta je? — upita Jovica. — Još diše... U taj mah Stanko istrča iz hana. — Gde je, gde je? — Evo ga! — reče Zavrzan. Stanko pade po starini. Ljubio mu je smežurano, kaljavo lice i ruke.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U selu nema ni hana ni pekarnice. Svaka kuća sprema za sebe sve što je potrebno za život. Inače su gostoljubivi i putnik uvek nađe u
pomognuti od Tatara Zlathe horde, prodrli su u Bugarsku i Terter je bio primoran da uda svoju kćer za sina hana Nogaja i da plaća danak Zlatnoj hordi (1285. god.).
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mrmljajući u ljutini: idi, bedo, Kao što se klonio besnih konja, teških vina, kao što je jednom krišom pobegao iz jednog hana, u Brusi, uplašivši se, tako je napustio i bratovljev dom. Da bratu otme ženu, o tome nije bilo ni govora.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ostavljeni samima sebi, kada sve ovoga sveta, i prijateljstvo kakvoga cara, i zamke kakvoga kneza i dužda, robovanja kod hana Nogaja, bitka kod Lima i Velbužda, krv ljudska što se u boju prosu, ostanu negde iza vrata, iza prozorskog smeha i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pored samog hana tenk s topovskom cijevi, okrenutom u brda, i on kao igračka. — Sjećaš li se, Sajo, nekad smo se tamo, zimi, zajedno
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
! Unutra sjedi čuveni gosa, hranu mu skuplja milion ljudi. Za mene radi svakoga dana krilata vojska Dživdžana hana.“ Divima leđa od straha bride. „Čuješ li samo strašnoga đide!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
donese, na golog alata usede i usred dana, na zaprepašćenje čaršije i ulice kroz koju prolete, odjuri put njihovoga hana na granici.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko se je većma u slasti valjao od Sardanapala, Krisa i različnih drugi[h] sultana, hana i satrapa? Pak gdi je to sve sad? Nigde!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prošli su, neprimećeni, pored turskog hana (docnije će ty, dugo, biti carinarnica) koji je čuvala jaka turska straža.
Ovo što se tako vidi, odgovorili su mu, to su ostaci Pirinč-hana ili, kako su ga dorćolski žitelji nazivali, Pirinčane.
stoleće počelo da izmiče iznad razvalina Pirinčane, u jesen 1930, kako je pisala „Politika“, „ostaci starog turskog hana na Dorćolu, ruglo ovog kraja, razrušeni i uklonjeni“.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Hana!“, šapnu gospođa Šmit svojoj ćerci u uvo, „načini još jedan grog za kočijaša“. Sveštenik otključa svoj putnički sanduk,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kod Nerićevoga hana (mehana na putu iz Deligrada u Aleksinac) sustigosmo one bataljone što su marširali za Aleksinac.
2 avgusta naše su patrole opazile da se duge i guste kolone neprijateljske kreću iz Zaječara preko N. Hana za u Knjaževac. To je bila Fazli-pašina divizija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mnogim, Đorđe gde slatka detinjstva mu zabavne provede dane, Kradom izbegoše, turska klonivši se strašnoga hana.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zbirke Pesme (1938) i Hana (1939) najbolji su deo njegove poezije. One idu i među bolje knjige međuratne poezije uopšte.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Pije): I sutra, peške, gologlav, na carski drum i iz hana u han, iz varoši u varoš, dok negde ne lipšem, skapam, na nekom hanskom đubretu ili štali.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada dođe bijelu Stambolu, on ne ide caru ni veziru, veće ide u Novoga hana, u hanu je konak učinio. Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne napoji vodice, al' mu
za me, veće kaži caru i carici nek mi štogođ za večeru spreme, al' neka mi vina ne omale, nek mi pošlju u Novoga hana; kad Arapin sa svatovi dođe, neka njega l'jepo dočekaju, i nek tebe dadu Arapinu, da u dvoru ne zameće kavge, a ja
Ode Marko u hana Novoga, a đevojka u careve dvore, pa kazuje caru i carici da je došô Kraljeviću Marko. Kad to začu care i carica, spremi
Kad to začu care i carica, spremiše mu gospodsku večeru, i spremiše crvenoga vina, i poslaše u Novoga hana. Sjede Marko piti rujno vino, a Stambol se stade zatvorati; dođ' handžija da zatvori vrata, pita njega Kraljeviću
Kad su bili ispred Novog hana, onda Arap sam sebe govori: „Bože mili, čuda velikoga! Cijel Stambol jeste pozatvoran od mojega straha velikoga, osim
Cijel Stambol jeste pozatvoran od mojega straha velikoga, osim vrata od Novoga hana! Da l' u njemu niđe nikog nema? Da l' je kako ludo i manito, koje jošte za moj strah ne znade?
Pođe Arap kroz Stambol bijeli sa đevojkom i sa svatovima. Kad su bili ispred Nova hana, opet hanska vrata otvorena; Arap nagna tanku bedeviju, da pogleda tko ima u hanu: Marko sjedi nasred Novog hana, te
Nova hana, opet hanska vrata otvorena; Arap nagna tanku bedeviju, da pogleda tko ima u hanu: Marko sjedi nasred Novog hana, te on pije crveniku vino; ne pije ga čim se vino pije, već leđenom od dvanaest oka, pola pije, pola Šarcu daje.
opkoli sa društvom, pa on viknu u selo Sibnicu, Sibničani svi mu dolećeše: tu se sasta stotina junaka; namah Srblji hana zapališe, i trojica Turak’ izgorješe, a trojica pred njih istrčaše, i Srbini sva tri pogubiše.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
To se Mane sa drugovima veseli... Čuju se ćemaneta, pište zurle, zveckaju čampare, a goč potresa temelje staroga hana i sasipa prašinu i crvotočinu sa plafona na vesele goste... To se Mane sa drugovima veseli... Čuje se svirka nadaleko!