Obradović, Dositej - BASNE
Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle. Ko hoće sam da govori, a drugom ne da ili ne sluša, dosadan je drugima. Meru, dakle, u govorenju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivan je u svojoj naivnosti pričao sve što je s Turčinom razgovarao, pa je — kao kad nekoga hvalimo — malo i preterao. Dizao je Turčina u deveto nebo. — Krasan čovek! Sladak čovek! Eto, Marinko!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
I zamislite, on meni kaže: ne dam! TANASIJE: A mi još zapeli juče da ga u sav glas hvalimo. PROKA: Pa znaš kako je: drukče je bilo juče, a drukče danas.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
S rukama da radi, a o duši nek se stara. Svi to zaktevamo da smo jednako boljari te bogatice hvalimo, a siromahe kudimo.