Jakšić, Đura - PROZA
A posle?... Poslednji list je te žalostive knjige tužan: na njemu su nacrtane visoke jele, mračni borovi, hrapavo stenje, a u podnožiju toga kamenja... grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta ćeš, došlo vrijeme da se umire, pa to ti je. U nelagodnoj tišini odjednom se začu nekakvo hrapavo grgutanje, nešto tako kao kad kobila osjeti da joj je ždrijebe negdje u blizini, pa mu se javlja, nježno, preko punih
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja nisam potkornjak da oborim hrast. Izvori presušuju. Plaz ralice nabo krečnu lobanju čovekovu. I hrapavo teme hajduka tare tamno zemljino meso. Kiša u očnim dupljama, sunce u memli.
istina, zavoleo sam te još kad si se rodio, jesam, svako sam jutro gledao kad te Simka kupa, ljutio se što je korito hrapavo, bojao se da ti se koža ne ozledi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Poneku čavku vidiš garavu Gde gustom maglom grakće hrapavo I mudro kuša oči upale: „Mrtav je, mrtav!“ trulež kazuje Što i svečeva moći nemoćne Sa nečistotom puni smrdljivom...
Pa gde je sad?... STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj! Grudi su moje suva obala, Dole je na dnu stege hrapavo, Plamen ga žeže dana žestokog...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dva mrka vuka — dva Orlovića — I oštre kandže krvlju krvave; Gde pisku čuju slabe nejači Užasnim grlom kriknu hrapavo I moćna krila stresaju ljuti — Ali... Što drhćeš, zvezdo!... Strah?...