Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ovo je moja mala, — kaže žena za devojčicu koja joj se baca u suknje. — Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine.
— Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine.
— Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
pred ovim mrtvim svedocima, da je moja ljubav iskrena i duboka kao što je tuga koja na ovim mrtvim poljima počiva. Huana: Ah, kad bih smela tim rečima verovati!
Don Rodrigo: Te reči teku sa usana i iz duše jednog plemića, kome je reč svetinja a za kletva ravna veri. Huana: Toliko je za mene sreće u tvojoj ljubavi da ja nemam dovoljno hrabrosti toj sreći da se podam.
Don Rodrigo: Al' imaj bar hrabrosti reći ono što ti duša oseća... Huana: Volim te! Don Rodrigo: Ah, draga moja Huano! Huana: Slatki moj Rodrigo! Sve su to bile reči kao napisane za nas.
Huana: Volim te! Don Rodrigo: Ah, draga moja Huano! Huana: Slatki moj Rodrigo! Sve su to bile reči kao napisane za nas.
već obezbedili da sve glatko ide, počeli smo kazivati jedno drugome ljubavne reči, isto onako kao don Rodrigo Mondega i Huana, sirota devojka, grobareva pastorka. Cela stvar je neobično uspela, izgledali smo kao odistinski ljubavnici.
Ona je vrlo slatko izgovarala ono: „Volim te!“ a i ja nisam mucao kad sam kazao: „Oh, draga moja Huana!“ I meni se i njoj dopalo i odlučili smo da stvar u tom smislu nastavimo.
Don Rodrigo je svoju reč završavao ovim: „'Odi, 'odi, ljubljena Huana, na moje grudi, nasloni tvoje usne na moje, neka nam se kroz prvi poljubac sliju duše jedna u drugu!