Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
»Nije, reče, to lepo ni ugodno, onu, što se je nedavno i doskora u carstvu bašila rashaljeno i dičila se s hubavim nošenjem bolbol s razliki jedžeci časteći se, huzurno na meku ležeći, — po smrti oma je tako na veliko počitovati da joj
i podretlo nam od korena svedoči kako smo zli i opaki, budavši s prvom prava vinova loza do kraja lepa, punorodna, s hubavim grožđem, dobro zapajana s nebesnim kapljami, u vis rastući razgranato, — a sad samo ostala jedna pavitina divlja, tako
Te ove eto vodi i leči lepa i mazna reč, a druge oštra i poluta. A jedne neki razgovor s pripovedanjem hubavim i plahim prestrašljivo skoro zdešena, il' mu s divnašnja koga zbijena posla za zlo činjenje kažnjena.