Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ „U svakom slučaju“, govorio je Garsuli, „u Vijeni je rešeno da se Rascijani nasele na teritoriju Hungarije i pod hungarske kameralne zakone. Imaće da obrađuju zemlju.
Taj sve ume. Taj sve zna. Sve može. Sve hoće. Dabogme, to košta. Trandafil ne ferma ni hungarske vlasti, ni mitropolita. To jest, on se lepo snašao i među njima.
Ako je to tako, da im Austrija napada na pravoslavlje, da ih iz vojske tera, da ih na hungarske spahiluke naseljava, da ih u paore pretvara, da se toliko naroda seli, i ne može da nađe mira, ni krova nad glavom,
Dok se to odigravalo u Pomorišju i Potisju, hungarske vlasti i hungarski staleži čak su i likovali. Povratak tih provincija pod vlast hungarsku, po članu br.
su ti oficiri, iz pograničnih serbskih milicija, sad već bili nadodoljeni, kao i kirasiri, pa su bili odeveni u čizmice hungarske, u bele, kožne, čakšire, kao Prajsi, u plave kurtke, a sa franceskim trikornom na glavi, u sebi, u duši, to su još
Znao je Vijenu, Sankt-Petersburg, geografiju, grofove hungarske, prevoje Karpata, sve, o čemu god je govorio. Za Kajzerlinga reče da pati od kijavica. Za Volkova, da mu je umro otac.
Tražila je od Isakoviča da je prati. Gospožica Dunda nije posećivala bolesnike, ona je posećivala okolne, plemićske, hungarske, kuće, to jest gospožice. Nedeljom je išla i u, papežničku, crkvu. Tražila je od Isakoviča da je tamo prati.
Grdno su se namučili od krčme do krčme po Hungariji, na putu. Nema ničeg žalosnijeg, nego te hungarske, sunčane, zemljane, prazne, krčme, na ravnici. Jedva je, kaže, disao.
– ispod perike ćosavi – vodili su, sa sobom, u noć, u bračnu postelju, vanredne plavuše, sa telom od majolike – ili hungarske žene, koje su bile čuvene, sa stasa i tople ljubavi. Niko nije bio zadovoljan.