Crnjanski, Miloš - Seobe 2
takvih večeri, kod Višnjevskog, Pavle je obično provodio dane, usamljen, u kući koju je bio iznajmio od postmajstera Hurke. Po starom kalendaru, jesen je tada u Tokaju tek počinjala, a, po novom, bila je u jeku. Ruže su još cvetale.
Proučavao je, kao što ih samouci čitaju, topografske crteže o prevojima Karpata, koje je od postmajstera Hurke i Višnjevskog dobio. Bio je snužden pri tome.
Čuo je, kaže, da lepuškasta sobarica postmajstera Hurke pere Pavlu presvlaku. Pavle bi, ako bi hteo, mogao dobiti i bolju zverku. On, Višnjevski, bi mu je našao!
Mumlao je i mrmljao je samom sebi. Sutradan, pomoću postmajstera Hurke, Pavle je nabavio nekoliko rifa svile, koju je, sa nešto talira, ostavio za sobaricu Hurkinu, koja mu je prala
Isakovič je tog dana bio poranio i krenuo u zoru. Višnjevski mu je bio, preko postmajstera Hurke, našao kola, da mu prtljag odvezu, a poslao ga na jednu adresu, u Ujhelju.
Zna ona, od postmajstera Hurke, u čijem je zagrljaju, u Tokaju, ljubost nalazio. Nije nju Višnjevski dobio, kao drolju, nego kad je njenog muža upropastio,