Dučić, Jovan - PESME
I ja razumem te glase što huje, Taj jezik Bića i taj šapat stvari... Često sve stane; još se samo čuje Kucanje mog srca.
TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.
Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; U tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja, A u tebi huje rime moje pesme...
očajno tinja; U tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja, A u tebi huje rime moje pesme... Huje tamne rime, kô mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada: U svakome stihu ima suza jada, U svaku je
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tobožnji kremen prirode muške pokreti Tvoji zdrobe u ljuske. Nesvesno struji jedno u dvoma. Zuji mi kičma, kolena huje, puši se glava. Bojim se sloma: zažižem psalme i aliluje. Čuvstveno vrenje zahvata šume, pobrežja, čuke.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
kad tamo nestane struje; TROJKA, koja se svakog jutra u Košutnjaku okupa: Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje. Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu.
Babe su dozivale upomoć, ali Ne nađe se niko da ih sažali, Nikog, od Slankamena do Ade Huje Da se odazove, ni da ih čuje: Spava Valjevo, ćuti Arilje, Svi su oguglali na nasilje!
Pandurović, Sima - PESME
Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” — viču”. Ja: „Neću, brate, da si takov revnitelj. Neću da si kao oni koji huje s anatemama na sve one što u sredu i u petak zejtin i ribu jedu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Pesme — iskazane iz grla da ih čuje Veliko uvo sveta — evo natrag huje. Zar je tu južni kraj i jedino im žalo? Blizu je praznina i rub se približuje: Reči ove pesme izdržite još malo Dok
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
veđa; Dok u tvome vrtu dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja; A u tebi huje rime moje pesme...
dan očajno tinja; u tamnoj se senci rasplakale česme; Šumi gora, kao rosa da rominja; A u tebi huje rime moje pesme... Huje tamne rime k'o mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada; U svakome stihu ima suza jada, U svaku je
J. Dučić LXXXIX TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom. Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
Krakov, Stanislav - KRILA
Grmljava i tresak sve brži, nervozniji, luđi. Oseća se da će sada desiti se nešto. I tuđe granate sada fijuču i huje. Nemir je u svima. Nešto se događa. Grunu kraj njih pucanj, drugi, treći. Sve se trže, prenu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zabeležio još i ovo: „Znao je kao dete lepo u dvojnice svirati, koje je obično pri sviranju u kapu metao, da bolje huje.
Bojić, Milutin - PESME
O, zemljo oluje, Mrko ti čelo strašne kapi škrope I čudne himne iznad tebe huje! Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari.