Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
detetu koje odrasta i u tom odrastanju se sukobljava sa na izgled nerešivim zadacima, da i ono može od Biberčeta postati carević.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Da se carski gosti i poklisari, tuđa vlastela na dvoru zatečena, u lov zovu, i carević i presvetla carica, koja me je pratila i na vojsci, među vlastelom da budu u lovu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići? Odgovori carević: — Hoću, štogođ vi radite to ću i ja raditi. — E, vala, dobro; kad je tako, sjedi!
Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti. Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraja pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov,
Otale pođu svih devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.
Oni ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad, onda pođe po gradu unakrst,
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz
— jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije
Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te
sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj zacijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život. Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života“, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije.
Onda ga carev sin pita: — Kako se ti zoveš, boga ti, po imenu? Ovaj odgovori: — Ja se zovem Baš-Čelik. Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.
Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život. Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.
pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije. Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: — O, junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio,
Kad carević to čuje, povrati se natrag, uzme maštravu pa natoči vode i uspe mu na glavu. Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnu
Pandurović, Sima - PESME
A kada je zora zasijala plava I bacila svoje prve strele zračne, Nemanjić po krvi, carević bez prava, — Dok se crna zloba cereka i ruga — Nestao je čudno, s dva jedina druga, Da hiljade teških, sjajnih
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
139. U šta je srce prteno. 140. U šta su dva grla, jedna šija. 141. Car večera, buzdovan mu igra. 142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143. Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi za rugu (bili). 144.
“ „He“ vele „kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?“ Odgovori carević: „Hoću, štogođ vi radite, to ću i ja raditi.
Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraje pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: „Hajde da idemo u lov,
“ Otale pođu svi devet i carević deseti. „Hajde“ vele mu „ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi ranimo već ima tome više godina.
“ Oni ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević nji sve po vratu, dok sve devet posiječe pa se skine niz jelu, i polako siđe dole u grad, | onda pođe po gradu unakrst,
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kaka je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz
“ „Jesam, čestiti care“ odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće
Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dovati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: „Odi unutra kod mene, zaklinjem te
“ Carević se promisli: šta ima bolje nego da dobijem dva života, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije. Onda ga care
Onda ga carev sin pita, kako se ti zoveš, boga ti; po imenu?“ Ovaj odgovori,: „Ja se zovem Baš-Čelik.“ Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti. „Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.
“ Carević pođe ka vratima a ovaj ga stane moliti. „Daj mi i drugu maštravu vode, pa ću ti pokloniti i drugi život.“ Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko,“ pa uzme maštravu te mu dade; a ovaj popije.
pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko,“ pa uzme maštravu te mu dade; a ovaj popije. Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: „O junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini n
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dočeka i stade milovati, a bogme i ona kad se vidje u onakom istom dobru kao i kod oca, pomisli da je on ja car ja carević, pa stade i ona njega milovati, te ti se tu lijepo po zakonu vjenčaše i lijepo živiše.
— He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići? Odgovori carević: — Hoću, što gođ vi radite, to ću i ja raditi. — E vala, dobro kad je tako, sjedi!
Pa svi posjedaju oko vatre, skinu onu oraniju, povade onda meso pa počnu jesti. S njima i carević jede, ama im oči zavaraje pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov,
Otale pođu svi devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovđe ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.
Oni, ne znajući što je sa onijem gore na bedemu bilo, pođu jedan po jedan, a carević njih sve po vratu, dok sve devet posiječe, pa se skine niz jelu i polako siđe dole u grad.
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kako je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz
— Jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije
Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem. Čoek bi htio da vode pije, ama ne može da dohvati. Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te
sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj zacijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život. Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života?“ pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije.
Onda ga carev sin upita: — Kako se ti zoveš, boga ti, po imenu? Ovaj odgovori: — Ja se zovem Baš-Čelik. Carević pođe ka vratima, a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ćy ti pokloniti i drugi život.
Carević pođe ka vratima, a ovaj ga stane moliti: — Daj mi i drugu maštravu vode, pa ćy ti pokloniti i drugi život. Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko!“ pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.
“ pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije. Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: — O junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— odgovoriše mu uglas. — Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati! — okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja! — Otkad pevaju ovce i papagaji? Mikiki-Miki-No! reče. Gosti su u čudu trljali oči.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bijele Samodreže crkve: jedno tabor Vukašina kralja, drugo tabor despota Uglješe, treće tabor vojevode Gojka, a četvrto carević-Uroša. Carevi se otimlju o carstvo; među se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na kome je carstvo.
Kralj Vukašin veli: „Na mene je!“ Despot Ugleš': „Nije, neg' na mene!“ Vojvod' Gojko: „Nije, neg' na mene!“ Ćuti nejak carević Urošu, ćuti d'jete, ništa ne besjedi, jer ne smije od tri bratijenca, bratijenca, tri Mrnjavčevića.
Treću piše vojevoda Gojko, i on šilje ognjena čauša; a četvrtu carević Urošu, piše knjigu i šilje čauša. Sva četiri sitne knjige pišu i pošilju ognjene čauše, sve potajno jedan od drugoga.
planina (možda je ova reč napravljena prema reči Rovine, nazivu mesta gde je Marko poginuo) urmetin — kukuruz Uroš carević — v.