Jakšić, Đura - PROZA
Daj joj, bože, večitoga mira, Jer u tome groblju ima i vampira. Sad, gospo, znate moju tajnu... E, tako je to! Neronu, caru latinskom, za života niko ne smede kazati da je tiran, a posle smrti beše puna istorija njegovih nedela.
Obradović, Dositej - BASNE
Ezop, izobretatelj i otec basnah, posvetio je svoje lidijskom caru; Lafonten svoje kraljevskom princu. Platon u svojej „Respubliki” pretpočteo je Ezopove basne samim Omirovim spisanijam.
Natan prorok, dajući Davidu caru da pozna bogomrsko i nepravedno delo koje je on učinio protiv Uriji, kaže mu basnu siromaha človeka i njegova jagnjeta.
i gdi pravedni zakoni svu silu imadu, gdi su i sami podani prosvešteni i dobrodjeteljni, i znadu šta su oni svom caru kako opštemu ocu dužni, i šta je njihov car njima kako svojim sinovom i familiji dužan.
O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke. Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za šestoricu: „A može li on i raditi za šestoricu?” upita car.
|Niko ščastljiv razve dobar.” Drevnja istina, koja nikad neće ostariti. 148 Ovca i Jupiter Ovčica dođe k caru Jupiteru i počne mu se tužiti da joj mnoge obide na zemlji bivaju, moleći ga da učini, ako se kako može, da to
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku! Ako smo ovo pred Kosovo pili, kako smo mogli - dobro smo i prošli!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Hajde, pa što Bog da. Kaza mi Arsa, da ne valja u skut ljubiti kao vezira, no samo se gologlav pokloniti. Kad uđem k caru, ja tako i učinim. Kod njega stojao je tolmač. Pita me: ,Jeste li vi Aleksa, knez valjevski?’ — Ja mu kažem da jesam.
Osim toga plaćalo se veziru, porez na mešćemsku glavu po sto groša, a katkad i poviše, a caru plaćalo se arača po 3 groša i 2 pare.
Pasmandžiji, koji se još pre toga osilio i od sultana otcepio, i sav pašaluk vidinski pod svoju vladu uzeo, niti je što caru davao nego sve sebi grabio. Svi ti begunci zli i gori kod njega se skupe.
Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru veran biti?
No posle neki̓ godina reknu oni Hadži-Musta-paši: „Mi znamo da si ti caru veran, a i mi smo tebi verni, daj ti tvoga sina neka nakupi vojske, a mi ćemo svi ići, mi smo bili toliko godina u
bili toliko godina u Vidinu, i znamo kako se lako uzeti može, mi ćemo ga uzeti i tvome sinu predati, a s time ti ćeš caru uslugu učiniti, da i tebe i nas bolje pomiluje”.
Togo vremene bist meždusobna bran. Turci Vidinlije svojemu caru nepokorni. I mlogo bist meždusobno krvoprolitije pomeždu ih.
i dozovu mog oca i kažu mu: ,,Aleksa, već se mi s carem zavadismo, nego smo načinili jedan mizar (prošenije), da caru pošljemo, nego da i vi vaše murove udarite da bi se mi opravdali.
i da nije janičarski̓ aga, sirotinja ne bi ni vola imala, na čemu bi orali i ̓lebom se ̓ranili, nit̓ bi se imalo otkud caru arač davati, niti zašto soli kupiti, no sve janičarske age daju i sirotinji pomažu i proče i proče.
počnu rahat da žive; svaki je one svoje tri nahije, koje su mu na deo došle, upravljao i sve prihode sebi kupio, a caru ništa, no samo što su janičar-agi i drugim kapidžijama svojim i velikašima u Carigradu mito šiljali, da i̓ kod cara
Zato sada šalje selam Hadži-begu, da i on učini gairet od svoje strane, i da caru i carevom čoveku u pomoć s džebanom priteče itd.
i hoćemo da se branimo ne bi li car čuo, da pošlje kakva dobra vezira da nam pomogne, jer mi nismo na cara, ni na Turke caru pokorne ustali, no na četiri dahije i nji̓ove subaše a naše zulumćare, i volimo, i zakleli smo se pređe svi izginuti i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Malo-pomalo, pa i Mojsilo zaveza neku kraj caru, ode u jednu malu palanku, otvori dućan za se. Utom je već bio i punoletan te primio u svoje šake ono malo baštine,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mira radi popuštao bi pa ma štetovao... Jednom reči, bio bi to miran seljanin: davao bi bogu božje, a caru carevo, i begu begovo, i nikad se, ama jednom rečcom, ne bi protivio. Ali darnuta je klica zla. A ona je bure baruta.
Gde to Turčin nasrnu na kuću ili čeljade čije u Crnoj Bari? Gde? Otkad je on u Crnoj Bari, mi agujemo. Daš bogu božje, caru carevo, agi desetak, pa nakriviš kapu!... Zar nije? — Jeste. — Jeste, jeste! A to je sve Kruška!...
Oblaci se navlače na sunce, ali zraci i kroz oblak probijaju. Dok je Srbiji ovakih sinova, dotle — teško i caru u Stambulu... Ja ne brinem!... Pobedićemo! — I ja mislim!... — reče Zeka. I sedoše da se odmore... 9.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegov ded, Vulin Potiski, dobio je bio medaljon od Petra Velikog, kad je 10.000 Srba, caru rosijskom, nudio. Istina, taj medaljon je bio ukraden Vulinu, i Ševič ga je – kao da je njegov – u Kijev doneo, ali je,
Teodosije - ŽITIJA
Hodeći bos, po manastirima i po pustinji razdavaše, zidajući palatu, koja se ne vidi ali veruje, caru ocu, na nebesima, gde se sada zajedno s njim nastanjuje.
I dalje je za života prinosio za potrebe manastirske, tako da je i sam iguman trebalo da pođe k caru radi neke molbe.
Car ga zapita o zdravlju I o životu svetoga starca oca njegova. A on, pošto je sve znao o svojemu ocu, sve ispriča caru, da je car, zbog svega zadivljen, hvalio Gospoda i svetoga starca, i smatrao ga blaženim što je izbegao mnoge brige, i
Bogomudri Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu dati ako što još bude hteo moliti.
A bogomudri opet iznese caru drugu molbu: — Ima jedan opusteli manastir, koji se zove Hilandar, pa ako hoće tvoje Carstvo da učini dobro meni i
Prepodobni Simeon posla bogonosnoga Savu da sve javi njihovu prijatelju caru Aleksiju o utvrđenju manastira, da ga nazove carskim manastirom, te da njime ne vlada ni prot niti ko drugi osim cara.
I opet tada sveti im mnogo zlato sa sobom beše doneo. A sutradan ušavši, sve reče caru, kako manastir sa ocem u Svetoj Gori podigoše, i zamoli za ovaj carsku potvrdu.
Zatim ga zadrža očev dolazak, služenje njegovoj starosti i poučavanje na podvige po mogućnostima, a uz to putovanja k caru i brige za podizanje manastira.
I opet se odricaše caru i patrijarhu, kao da neće uspeti. Caru dojadi i reče: — Ko nema nešto, i sa prepirkom traži?!
I opet se odricaše caru i patrijarhu, kao da neće uspeti. Caru dojadi i reče: — Ko nema nešto, i sa prepirkom traži?!
nepodložnim istočnoj crkvi, prizivavši u ovome molitvama prepodobnoga svoga oca Simeona u pomoć i Boga, pristupi k caru govoreći: — Ako si, Bogom ubeđen, blagovolevši nam pomislio da nam učiniš savršenu i milostivu ljubav, učini da po
Došavši k blagočastivom caru, hoteći mu dati oproštajni celov, car ga primi sa ljubavlju i od nega moljaše blagoslov, govoreći: — Sve molbe tvoje,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naročito ima priča — pesme su ređe — o Kosovskom boju, o vremenu Nemanjića i osobito o „caru Lazaru“, o „silen Dušan“ i o „Kral Marko“.
Oni su sačuvali predanja o staroj srpskoj državi, mahom u pričama o bici na Kosovu, o caru Lazaru, o „silen-Dušanu“ itd. Tu je očuvana stara ženska nošnja i mnogi stari običaji i verovanja. Posle 1878.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Možeš Buniparti sveću upaliti. — Ne Buniparti već caru Aleksandru i Kutuzovu. Onda se još sve na svetu o Buniparti, Aleksandru, Kutuzovu, Miloradoviću i drugim znamenitim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Taj novac je razdelio vojnicima, uz prikladan govor o Velikomučeniku Caru Lazaru. Kroz nekoliko dana bio je u opsadnoj vojsci, pred tvrđavom Sv.
Opijahu se, poskakujući od hladnoće, okupljeni oko vatre, lelečući uz gusle o caru Lazaru. Posle je u ceo puk udarilo neko spavanje, neki nezdrav san, težak do bezumlja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O POKLISARU Poklisar koji hita caru iz zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac,
da kosi od jutra rana, jedan da u vinogradu kopa; jedan po žezi, uza letnju jaru, da kamenje nosi na drum caru; jedan da na žrvnju melje manastiru; jedan da popravlja vlastelinu sleme, jedan da mu sprema za setvu seme; a što ostane
gledaju uvek preda se ma kud da pođu i korače, s kojima niko neće da stane i kad ih nevinim opet oglase, i kad plate caru harače.
Za vojnika koji bukvice nema a bez knjige carske važne ne može caru da dokaže da je u ratu zadobio sedam rana bez prebola, da ima na prsima ožiljaka više nego u grudobrana, da mu još
ZA NEROTKINjE Blagorazumevanje tražim za žene koje nisu dale bogu božije ni caru carevo, koje nisu zanihale u kolevci dete, za neblagoslovene, za žene koje pred sobom nose transparente snova i
A rekne li sebar caru, svecu ili patrijarhu i crne su ti oči u glavi, ma i ne dirao u boga, da se bije palicom suhoga gloga dok mu telom ne
ZA ONE KOJI CARSKE DRUMOVE ORU Tražim pomilovanje za zovinu sviralu nedužnu koja govori u lice caru što se samo zemlji poverava, što krišom dotura vetar vetru i mrav šapće na uvo mrava.
ribarske, zarđalo sečivo srpa i kose, slomljenu potkovicu, ili samo srmenu iglu inja, i školjku rose, da ne utaji, da caru nosi kao da je našao pregršt zlata.
Matavulj, Simo - USKOK
Tvrdilo se da je pukovnik glavom caru odgovoran za plemenitog osuđenika, a da nesrećni mladi čovjek jednako snuje kako bi umakao; tvrdilo se da njekakvi
me pukovnik, ovaj isti što je sad u Kotoru, pa reče: „Na prvom mjestu, stoga što si od kuće koja je uvijek bila vjerna caru, koja je njemu dala mnogo dobrijeh službenika; pa stoga što ti se odbija na mladost, donosim ti carevu milost!
E, toga istoga arhimandrita slali su vladika i naši glavari u Rusiju, još za vrijeme cara Pavla, da odnese caru molbu da daje vladici njeku pomoć, našto je, kao što znaš, car odlučio da daje na godinu hiljadu dukata.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Petrove ličnosti, kao i bogatoj i savesnoj upotrebi pomoćnih sredstava, ne zaostaje nimalo za savremenim delima o caru Petru Velikom« (Dr Jovan Radonić). 1774. godine, u Petrogradu, knez M. Ščerbatov i V.
vredni i preduzimljivi trgovci i zanatlije, sačinjavali solidan deo građanstva po ugarskim varošima koji je lepo plaćao »caru carevo«.
Ne samo da su Srbi bili zahvalni caru zbog njegove politike, ne samo da je masa srpskog naroda, seljaci, zanatlije i trgovci, imala materijalne koristi od
Sremac, Stevan - PROZA
« Red je bio da završi časove pre podne sa predavanjem iz srpske istorije. Bila je baš lekcija o caru Dušanu. I on poče o njemu da priča, naravno, malo objektivnije, u svetlosti današnje nauke, onako kritički, — kad se
Tada Maksim započe: — E, deco, prekinuću da vam pričam dalje o caru Dušanu, tom neustavnom vladaru. Sreća njegova što nije vladao u doba Marata, Teroanje i Hero Sešelja, pa da ga onda vidim
Kostić, Laza - PESME
i on govori, uz pesme naše pripev nam je on; i da mu nije duha med nama, pomolili bi molitvom se tom pokojnih duša caru zadušnom nek volan primi našu starinu, nek daruje predusretan mu dar, od nebeskoga gusle javora.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U isto vrijeme dođoše i sluge iz dvora carskoga i jave caru kako je šćela zmija da njegovu ćerku ujede. Kako to car čuje, odmah otide u dvor pa upravo u onu sobu svojoj šćeri, kad
postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.
nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.
Kad to mehandžija čuje, brže potrči p caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.
Onda ona caru kaže: — Evo onaj moj najmlađi brat a tvoj šurak došao da me vidi. Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, dočeka ga
Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce?
Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!
Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što može svaku
Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj
Momci odmah izliju vodu iz suda brata najmlađega i dadu caru da se okupa. On se okupa i ništa mu ne pomože, pa reče drugoj dvojici: — Dajte vi da vidim šta vi imate.
bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo podalje od grada, pa iziđe na breg i razapne šator, pa onda napiše caru knjigu: — Pošlji mi onoga čoveka koji je odneo vodu od mene. Car odmah opremi najstarijeg sina.
— E dobro — reče tatarin, — kad nisi šćeo njima kazati, a ti kaži meni, ja sam carski čovek, pa ću caru kazati, i ako bude što dobro, može i za tebe lijepo biti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.“ O caru glupom kazuje Toša, pa tek što priču svrši, upita Žuću: „Čuješ li, druže, kukuruz neko krši?
Slušao Žderko o žapcu Kreki, koji živi u šašu, o divu Brki, o caru Šonji, o liscu Mudrijašu. Zinuo glupo i oči beči, pobožno guta mačkove reči.
“ Zmijskome caru večito zima, prašumu sanja i crnce neke. Kad nema vrelog afričkog sunca, ovde ga griju ugljem iz Kreke.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
što kriju sokole pod rizom vizantinci nikada ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Na mojoj ruci spavala!“ Mudrija Ruža od cara; Poslala caru srdačku: “Naj tebi, care, srdačku, Načini meni stan od nje, Što od tog tebi preteče, Načini sebi dvorove, Po njima
malena Jovana Nišala ga pa mu govorila: “Rasti, rasti, maleni Jovane Rasti, rasti, da golem porasteš: Da otmemo caru carevinu, Carevinu, našu dedovinu.
245. Nani, nani, Mitre, ludo dete, Nani, Mitre, nani da porasneš, Da porasneš i sablju da nosiš, Da porasneš caru da caruješ, I na sablju carstvo da dobiješ. 246.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
da bi pokazao carevo ništavilo i narod oslobodio od takvog čudovišta, pošlje jednu mušicu, tog našeg dalekog pretka, caru, kad je on jedno veče sedeo u svojoj bašti.
A mušica se u nosu migoljila, migoljila, dok ne dospe caru u mozak te car poludi. Car ostavi dvor i, kao manit tumarao je i bežao po planinama, i srce mu posta kao u zveri:
Zato se sad počeo bojati i naroda. Otkad je starac došao u Rim, o caru, njegovim sjajnim dvorovima, o njegovom neizmernom bogatstvu i o njegovu nebrojenom blagu niko više nije govorio, niti se
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ta nije mogućno! — viknu on I prenu od čuda. Kako si to snila, kaži mi, molim te? — Govoriš na ispitu o nekome caru i carici, ali nisam upamtila o kome. — Da nije o Justinijanu?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Hajte k meni pod mojim šatorom, ti, vladiko, i glavni serdari, samo da ste caru na bjeljegu, za primiti od mene darove, pa živite kao dosle što ste.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
daj mi kola i volove da ih donesem, pa ću ti onda lagati koliko ti drago (pripovijedaju da je nekakav laža odgovorio caru, kad mu je car rekao: kad se tako ljudi tuže da mnogo lažeš, da vidim možeš li meni što slagati.
se car pred gospodom stane hvaliti kakav je lijep grad načinio, vila ga prekori da on to bez nje ne bi mogao učiniti; caru na taj ukor bude tako žao da udari vilu šakom po obrazu, a ona se na to rasrdi, te sve izvore i studence po Kotoru
Popoviću Popović je selo ponosito; U godini tri poreza daje: Jedan caru, a dva Isailu!² Bodegradu Čudna raja sela Bodegrada: Devet kuća jednu kozu muzu, Još se hvale da se dobro hrane,
KOŠUTI Bež’, košuto, strmo dole, Eto momka brzonoga! Momak će te uloviti, Caru će te pokloniti, Car će njega darovati. 2.
(Krčag s vodom) 129 — U ognju gori, ognja se ne boji? (Kotao) 130 — Caru na glavi sjedi, a nikad ne besjedi? (Kruna) 131 — Ceo dan ide, a nikud ne odmiče? (Časovnik) 132 — Crno belo briše?
MELHIOR: Svi idemo da mu se poklonimo i darove odnesemo kao caru i bogu našemu! IROD (tiše): Idite, dakle, i raspitajte za tog novorođenog cara, i kad ga nađete i poklonite se,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad to odgovore onome caru, a on pošlje drugu knjigu, i kaže, da će dignuti vojsku i zametnuti krajinu, ako mu car ne pošlje svoga ljekara.
Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji,
“ Govedar kaže opet: „E! ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam moje kćeri.“ Vezir se vrati, te kaže caru, šta govori govedar. Sad postane čudo još veće.
đevojku od cara, a ne od govedara), i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju. VІІ. ERO I TURČIN.
Onda kobac padne na zemlju pa se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane ni pića ni odela,
Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: „Hoćeš li čuvati ovce?
Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: „Hoćeš li čuvati ovce?” A on odgovori: „Hoću, svetla kruno!
” Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što može svaku
Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli. Sad kad car vide čobana gde se vrati kući, odmah dozove k sebi svoju kćer i kaže joj
Kad mati kaže zmiji šta je car rekao, zmija joj rekne: „Idi mati opet caru, te ga pitaj hoće li mi sad dati devojku.
” Kad mati otide k caru i kaže mu da u dvoru njena sina ima svašta bolje nego u njegovu, onda car rekne svojoj kćeri: „Kćeri moja!
baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.” Kad bude ujutru, straža pripovedi caru kako već dve noći ona žena s njime spava, i jednako viče da prebaci desnu ruku preko nje, ne bi li se rastala s njegovim
Sveti Sava - SABRANA DELA
I razgorevši se Duhom, moljaše se Bogu, govoreći: „Caru slave, jedini besmrtni, Oče neba i kreposti, i koji promislom svoje dobrote nijedan čovek ne želiš da pogine, već svi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ni slepi, ni [h]romi, ni sakati, imajući prekrasne gruntove s kojima bi mnoge familije izobilno mogle živiti, danak caru plaćajući, dečicu svoju [h]raneći iubogim poma-žući.
otaca bilo je svakojaki[h]; kad su isti oni koji su na prvom saboru Ariju prokleli, nama[h] posle sabora predali caru Konstantinu više nego sto memorijala tužeći se jedan na drugoga.
Zato predlažem ovo na rasuždenije bogu i caru i svim pametnim ljudma koji mare i kojima je sve to važno i veliko što se čelovečeskoga kasa roda.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko više takvih šarenčića ubaci — postaje pobednik! — reče Crnoglavka svečano, ali caru, carici i Knedlicama ne bi jasnije šta je to okruglo što upada u rupu.
Kad ogladne, kad im se prispava, mali svirači moraće da siđu. Kako će caru na oči bez njih? Tako je i veče palo, ali mali svirači nisu silazili. Ni Drugog, ni trećeg dana nije ih bilo.
Uzalud su, zatim, tragali za dečacima, čekali, pa se snuždeni vratili svome caru. Istoga časa, iz krošnje bora, začu se tiha i nežna pesma zrikavaca.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Kao ni Srbima, ni Turcima se nije baš ginulo.) Prema tom sporazumu, Srbi će opet davati caru carevo a car će Srbima dati veća prava i neće, za sebe, tražiti više no što je određeno.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
zloumišljenici idu k njemu s opšteg dogovora: Alzzenk, Ilzhud i Alzavalg gordi, Obenizrem i Jaobaz zlobni, zlome caru tešku krunu daju, s kojom krune svoju pogibiju opštom voljom izgubljene vojske.
Kako što sam gordu caru ada i njegovu zlome legionu spomen živi neba blaženoga rad nakaze veće ostavio, tako danas lišavam Adama s
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Još više zasluga za razvitak nauke stekao je njegov, drugi po redu, naslednik Almamum koji je pobeđenom vizantiskom caru Mihajlu II stavio mirovnim ugovorom u dužnost da mu preda dragocene grčke rukopise, ili da mu dozvoli da ih dade
biskupije magdeburške, knezu Kristijanu Vilhelmu, u kojem ga poziva da se odrekne protestantske vere, pokori caru, a varoš preda. Na sednici varoškog veća baš se većalo o tome šta da se odgovori na taj ultimatum.
živeo kao zetočenik u Arčetriju i onde napisao svoje poslednje delo kojim je udario temelj dinamici, htede da ga posveti caru Ferdinandu II.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni da pogleda, no će caru: — Hvala ti, care, na blagu.
Car mu napošljetku odgovori da mu prsten ne može dati, a on se okrenu pa pođe i reče caru i carskoj kćeri zbogom. Kada mali pođe, a zmija, carska kći, pođe za njim. — Kuda ćeš ti? — upita otac. — Kako kuda?
— Kako kuda? Idem sa pobratimom glavom po svijetu, kada ga ti ne htjede darivati onako kako je zaslužio. Caru bi žao kćeri, kan̓ ti kad mu je jedna, pa povrati mladića i dade mu tražen prsten.
a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s njime za veliko blago da mu kćer živu dovede.
Kada su toga jabandžiju pred dara izveli, car bez suvala, bez dževapa osudi jabandžiju na smrt. Badža će na to caru: — Daj, care, meni dva dželata, pa ćy ga pogubiti.
Mačka i štene, kan̓ ti gladni, odmah skočiše pa počeše daviti, a miši svi pobjegoše k caru. Kad car opazi njega, zavikaće: — Aman, gospodaru, ustavi tu vojsku, a išti što god hoćeš.
On viknu na mačku i štene te dođoše k njemu, pa će caru: — Hećy ti ništa drugo, nego od te i te bake taki i taki prsten!
Tu se oni rahat učiniše, a kad ujutru svanu, on neće da ide, te ga sluge pripoznaše i javiše caru. Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi.
On to jedva dočeka, te ustavi dželate, a car ga upita ko je i oklen je. On caru sve ispriča po redu ko je i oklen je i šta je doživio — ovako kao ja vama pa mu najposlije reče: — Čestiti gospodaru,
Došavši u onaj grad, stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce?
Došavši u onaj grad, stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!
Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovcev, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednog sokola što može svaku
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Od tada sam svakog dana izvodio svoje vazdušne uzlete u udobnom i raskošnom vozilu kakvo bi dolikovalo caru Solomonu (Solomon).
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vernost caru bila je osnovna vrlina graničara, jača od divljenja prema Garibaldiju 1866., pa je tako došlo i do pobede Austrije kod
Njih je više zanimalo šta ja mislim o caru i kakve su moje nacionalističke ideje. Nijedan od njih nije me podsećao na Slovenca Kosa ili protu Živkovića iz Pančeva.
Američko državljanstvo oslobađalo me je obaveza prema caru Austro-Ugarske, ali ne i prema autokratskom knezu u Idvoru.
Američko državljanstvo oslobađalo me je obaveza prema caru Austro-Ugarske, ali ne i prema autokratskom knezu u Idvoru.
dugačkim stolom i ispijali svoje čaše vina po povratku 12 carske palate, gde su odlazili svaki dan u posetu starom caru Viljemu. Imalo se šta i videti!
Jedni druge su zvali komšija. Srbi uopšte koriste tu reč kada govore prijateljski o Nemcima. Nikola je uvek govorio o caru kao svom „komšiji“; više njegovih mušterija to je znalo i uživalo je u tome.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa ga pesma zanese kao da je u Kolašinu i kao da tu nema Turaka: vojvodina noga, u ne znam kakvom opanku, stade caru ispod grla.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
skida, Gde patničkih muka stoji piramida; I kad su svečani horovi umukli, Odežde, stihire pratioci svukli I odali caru što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bugari su počeli da regrutuju naše mladiće, ali oni beže iz vojske. I jedan od tih piše: „Zahvaljujući našem dičnom caru Ferdinandu, obukli su nam uniforme i izvukli iz naših zagušljivih kuća.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„O! Taj je ukor slab k’o snega gruda”, Jug Bogdan smelo caru sad pridoda, „Koj’, kad ga vrući svet istine sklopi, Iz ništa posta, u ništa se stopi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta... Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo!
Ja ću obići sva sudska vrata u 'voj zemlji. Ne bude li ništa — ja ću samom caru u Beč! Te je godine Mijo s malim Stojanom obišô sve sudove. Išô je čak i u Sarajevo pješice Zemljanoj Vladi.
David: E, moj gospodine, ja sam mislio da si ti pametniji i vjerniji svome caru. Zar ti ne znaš, bolan, da se nji'ov otac digô protiv carevine, ali s vrlo malo mozga u bašuni.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u te crkve svete Petke"), pa tek onda odgovara na sultanov poziv za vojevanje protiv Arapa, savršeno svestan da je caru, kao vazal, neophodan. Ovaj veliki, plahoviti usamljenik svojim likom povezuje razne periode srpske istorije.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U srpskim pripovetkama tipa Mide (o caru Trojanu sa kozjim ušima, Vuk, № 39), iz zemlje kojoj je poverena tajna o tim nakaznim ušima iznikne zova, i kad su
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
digoše i odvedoše ga k Pilatu, te ga počeše optuživati: 'Ustanovili smo da ovaj buni narod i zabranjuje davati porez caru a o sebi tvrdi da je Mesija, kralj.' Pilat ga zapita: 'Jesi li ti judejski kralj?' 'Ti kažeš' odgovori mu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!“ Caru ovo smešno pade, I slatko se smejat stade; Pa je vesô, pa je rad, I abatu prašta sad.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa njim pregovaram već mesec dana o trgovačkom ugovoru između naše republike i ćesara. Caru treba para, a mi smo voljni da sve olakšice koje nam dadne za naš trgovački posao platimo u gotovu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u kasu i pod ključ. A ja velim: Šta sam pre podne zaradio, s toga ću posle podne ja, Toša, da
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Već su i najstariji suncokreti u livadi zaboravili kada se njihov daleki predak zakleo na vernost nebeskom caru. A čemu i da pamte? Zar suncokreti ne postoje zato što postoji Sunce? — Bez sunca ne bi bilo ni suncokreta!
Putnici i namernici odnosili su u svet priče o srećnoj Carevini okruženoj visokim, strmim liticama i Caru Careva koji vlada umereno i mudro. Zar nije samo nekolicinu dao skratiti za glavu u toku čitave svoje vladavine?
Kao šareni bljesak promicao je dvorcem, budan svuda i u svako vreme, nasuprot Caru koji se trudio da nadoknadi ranije nesanice te je spavao od doručka do ručka, od ručka do večere, a o razmaku između
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No i Markova pokornost samom turskom caru je veoma čudnovata. Teško je reći da li je to više pokornost ili nepokornost.
Teško je reći da li je to više pokornost ili nepokornost. Marko je tobože u nekakvom rođačkom odnosu prema caru, kao posinak prema poočimu. Ali to je više na reči nego na delu. U stvari, odnos je duboko neprijateljski.
Očevidno, to nije nikakvo prijateljstvo. Ali tu leži i velika protivrečnost. S jedne strane, Marko pomaže caru, to je van spora, sa druge strane, i najčešće u isti mah on mu nanosi ogromnu štetu. Kako sve to da se razume?
Kroz pesmu o njemu dizali su se do gordih, slobodnih ljudi koji imaju smelosti da se usprotive caru i božanstvu. Ali to nije sve. Narod nije zaboravio da u pesmama o Marku izrazi i svoje teške slabosti.
U toj pokornosti caru — ma kako ona ograničena, nestalna i neznatna bila — leži najdublja sramota. Narodni pevač je svestan toga, narod je
je veoma veliki junak, — kako ga sami Turci nazivaju — ljuta pod kamenom guja, stari megdandžija, koji je „dodijao caru i ćesaru, u Latinskoj kralju latinskome“.
Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô?
kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu: Voljan budi, care, na besjedi!
Bog ti staru ne ubio majku, koja te je takoga rodila i u svate caru opremile!“ Kad se prenu Miloš Vojinović, te sagleda caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene
“ Kad se prenu Miloš Vojinović, te sagleda caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene kulašu, pa išćera njega iz svatova, udara ga oštrom
Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine! Biće tebe vina izobila, ako caru neće ni dostati“. Miloš više ne šće ni iskati, već sam uze pak se napi vina.
začu srpski car Stjepane, on telala pusti u svatove; telal viče i tamo i amo: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da za cara na majdan iziđe? Čestita bi njega učinio“. Al' se nitko naći ne mogaše.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BOGA 194 IZ CESARA BARONIJA 195 OČI SLEPOGA DIDIMA 196 KAPTOL U RIMU 197 ČAŠA KRVI 198 POSTANAK CARIGRADA 199 O CARU EVNIKIJANU OHOLOM 200 LOVAC ULOVLjEN 201 CRKVA SVIH SVETIH U CARIGRADU 202 POVEST SVETAGO ANDREJE JURODIVOGA 203 BUNA
pak posle mu reče bez ustručanja, kano božiji što je prorok: »O, ti, Valtasaru, Navahodonosorov sine (a ne reče mu caru!), evo, što ti se za tvoje nečovečastvo od Boga piše. Mani: izmerilo se je tvoje carstvo. Tekel: krivda je pretegla.
na tu zvezdu kad će izaći i ukazati se da idu za vremena po skorije pokloniti se i predati se tome golemom silovitom caru, dokle on sam k njima nije s branju došao.
U tom dobi kad se preseče mučiteljstvo. O CARU EVNIKIJANU OHOLOM U neko dobi, neki grčki car Evnikijan, držao se da nejma od njega mudrija čoveka i svakoga je za
Pak po toj mu nameri, na njeno ime ne dade mu se nikako dopraviti je: ona sama ne zaktede da to bude. Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla što je naumio.
I nitko za njega i ne maraše, ni ga ko čuvaše, kud bi hodio, da bi hodio. Eto ti jedanput, nesrećom, sluči se caru preko mora iti, a on se ne zgodi onde. Galija se otište, on posle stiže. Rika i rika da se vrate po njega uzeti k sebi.
I reče mu: »Imam ja neku davu kod tebe, svetli caru, za neku vešt!« Reče car: »Govori brate slobodno o tom, videću ti sud dok čujem kakva je krivica.
« Poče Natan o tom besediti. Reče: »O, čestiti caru, ima ovde jedan velikosilovit boljarin u ovom gradu. A konšiju svoga ima pak siromaška čoveka (vidite kako mudro prorok
) Što na to Natan? Preko tad otkri njegovu krivicu nek se ustrese u sebi: »Ti si — reče — caru, taj čovek što je to krvno delo uposlovao.
Kako li si smeo ti i doći tu preda me sotim glasom?« — štono se i stoji caru — u svačem je slobodan. Ama eto krotki David bi taki pokoran.
On se uplaši, pade mu iz ruku zdela na zemlju i prosu jedžek: iskaza se caru jer je otrovato. A car za to pravo nije znao, nego njegova svest sumnjena osudi ga te se od straha iskaza.
Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede! Rekoše: »Što nas to snađe!« Taki se setiše da su zgrešili što su od svoga im brata