Jakšić, Đura - PROZA
Sirota mati!... Ali kad bi na same Cveti, a na taj dan drže Planinčani zavetinu, pa se tu kod zapisa skupilo i staro i mlado.
Al’ kud ćeš ti, kad, evo, ovaj nesrećnik zapalio sinoć, baš na same Cveti, svome tutoru kuću!... E, morao sam ostaviti sav posao, te me evo do tebe; radi s njime što znaš, samo ga ne puštaj
“ Jedanput ga je Nikolina snaha videla, a on seo dole, u Turskome Potoku, baš na ono mesto gde se do pre Cveti drekavac derao. Kad ga je videla, ona je sva pretrnula. — Šta li će tu?... On nešto zna...
— Taj, vidiš, čija je ova kesa, zapalio je kuću Nikole Belića; taj je isti onaj drekavac što se sve do na Cveti derao u potoku niže Nikoline kuće... Razumeš li me sad?... Učitelj nije znao šta će od čuda da progovori... — Zar on?.
Vrag će znati ko mu preseče polovinu... A tu je visilo sve nekako do samih Cveti... Starac uze sa zadovoljstvom, odreši sa direka konopac i veza njime vreću.
Obradović, Dositej - BASNE
i slatke narandže; potoci kristalovidni, svuda protičući, tuda šušte i k pokoju mame, razni vidovi ptica tu poju, cveti limunski i livadni sav vozduh oblagouhavaju. Naš Abdul Ibraim misli u sebi: nisam li ja kako u raj došao?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A moj stric Jakov s nekoliko više ranjeni̓ nego zdravi̓ izbavi se. To je boj bio uoči Cveti, na Lazarevu Subotu, tj. meseca aprila 18. leta 1804.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pupavac vidi i topi se u radosti. Vreme je prolazilo. Osim one dijamantske igle, Mojsilo je Savci poklonio za Cveti nekaki zlatan broš i zlatne minđuše; za Vaskrs haljinu od teške svile, osim drugih sitnijih poklona.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na praznik Cveti postoji običaj da decu rano izjutra „iz šale“ šibaju vrbovim grančicama i govore: „Da rasteš kao vrbica, a da se gojiš
U istočnoj Srbiji u proleće, na početku solarne godine (na Mladence, Blagovesti ili uoči Cveti), devojke i mladići rano izjutra idu na ranilo, kada igraju i pevaju uz zapaljenu vatru.
Radičević, Branko - PESME
Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada. Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi?
On za konjem gleda niz dolinu, Od mila mu srce se raskaka, E odrani takvog konja laka. Ali Cveti na jade se dalo, Volija bi daje lošij' malo, Pa se moli u sebeka Bogu, Ne bi l' zeko salomio nogu, Da joj zlato
Od mene si pobro ti stariji, Stariji su, kažu, pametniji, Ta misliš li o Cveti mojojzi, Nađe l' mane ti kake na njojzi? Kaži, brate, ako Boga znadeš, Što na srcu svome ti imadeš.
A kad vide, ne more se tako, On okrete prevarom inako, I naredi lažne glasonoše, Te doneše Cveti glase loše, E poginu vojvoda Mileta. Al' viteška ne plaši se Cveta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom prema Cveti opkoli rukom usta i tiho viknu: — Cveto! Ali od nje ne ču odziva do samo udarce motike. — Cveto! — viknu on jače.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kraj glogov-trna kukurek i svlačak. U lanjske Cveti uvire mi duša. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak, plamenak trave da mi svetli tmuša.
S ižice mlade golub uzleti. (Je li to slovna fatamorgana?) S blažene Rače - o bojo Cveti! slovom se krste drhtave vlasi, vrbovog šiblja ikonostasi.
O, dunjo sveta, zgranaj se u grb: Konstantinopolj, dičan Carigrad! IV Sa čijih nogu da miriše nard? a mi smo Cveti, Jerusalim grad! Tek merno trojstvo - mikron, inč i jard u blesku sažme pakao u had.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
čisto kao da moli, no posle sve više u vatru dolažaše, stade razlagati kako to opet nije ništa a kako će Kaja tek na Cveti napuniti devetnaest godina, kako je ona još vrlo mlada,.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— zapita Jelesije. — Ne može, — veli Pera ćata. — Sve mora da se plati; i kralju na rođendan, i na Cveti, i novim ministrima, i zboru kad se čestita — uvek se plaća. — A iz kancelarijskih troškova?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To je primetila njegova rodbina, a naročito njegova majka, pa i njegova dalja okolina. Na Cveti, godine 1666, koje su pale na 8 april starog kalendara, odvezao se Njutn svojim kolima u Grentem da izvrši neke nabavke
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda dođoše na red Cvetićeve Cveti. One se pojaviše nekako onih dana kad sazrevahu ševtelije, to jest kad obično nastaju ševićerije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mladiću je žao što se ona ne ljuti, i stade se bacati u kovrljak gnjilim maslinama. Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! . — Ostavi se ti nje. Nije ona za sprdnju!
—Sve — jadao je Marko. —Kako sve? Razlenio se... —Šta znam ja... Boli.... Župan se smisli i okrene Cveti: —Dovišću mu likara — i onako običava doći u gospodara... —Da—nu... Bog ti dao! — željno ga uhvati za reč.
—I taj momčić... Mogao bi i on da radi... — izvadivši novčanik iz džepa, utisnu Cveti novčić u ruku. —Bog ti platio! — blagodari Cveta i rastvori ruku da vidi dar.
Gospoda se tuže da im sirotinja dosađuje, — nastavlja ozbiljno policaj. Zatim pokaza Cveti put izvan varoši i kaza oštro: — Odmah da mi se makneš ispred očiju!...Inače ćeš u zatvor!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U snu koji je momak usnio, i kazuje ga Cveti, njih dvoje se promeću u golube i, u ljubavnome zanosu, padaju dole u livade, u često opevane kosovske donje
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad svanule bele Cveti, Razbole se Sablja-momče, Dvori njega Cvet-devojče, Zalaže ga ponudama, Sa nerandžom i limunom, Morskim grožđem i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koren (iz srbulja, v. Sofrić, 147). K. se sadi po baštama na Cveti (SEZ, 19, 40). U polju bere se na Biljani petak (іbіdem, 47).
U Hercegovini se ponegde o Božiću kite kuće b. (ZNŽOJS, 6, 302). Na Cveti nosi se b. u crkvu na blagoslov, pa se posle da stoci da ga pojede (ZNŽOJS, 18, 73). Ko počne na dan Svete Lucije (13.
GNČ <42, 1932, 189, 222>). Bere se ritualno na Đurđevdan (SEZ, 16, 134). Na Cveti devojke je prenose iz šume u svoju baštu (SEZ, 19, 40). VIŠNjA Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Višnja. V.
V. grančicama šibaju se među sobom deca i odrasli na dan Mladenaca, Lazareve subote i Cveti; pri tome se govori: »Rasti kao v.« (SEZ, 14, 43; Vuk, Posl.
kupanjem, na Đurđevdan (ŽSS, 121; SEZ, 7, 106; GZM, 6, 1894, 371; 374; Karadžić, 3, 1901, 124; 4, 1903, 168), na Cveti (GZM, b, 265), na Mladence (SEZ, 14, 43). Tu v. neki skinu čim sunce ogreje (GZM, b, 371; 374).
Prema usmenom saopštenju, koje se odnosi na okolinu Rume, vrbove grančice ne treba unositi u kuću pre Cveti, a toga dana donesu se iz crkve i njima okiti kuća, »da je čuvaju od groma: jer u v.
npr. Karadžić, 3, 1901, 121) i Đurđevdan; to je Spasovdan; i to je, pre svega, Lazareva subota, odnosno Cveti, kada se v. osvećuje u crkvi, i koji se dan i naziva Vrbicom. U okolini Đevđelije toga dana od v.
Sofrić, 73. Crkva je tome običaju dala svoje objašnjenje (u vezi sa Jevanđeljem po Jovanu, 12, 13), i lokalizovala ga na Cveti. V. ima veze i sa kultom mrtvih. U ljubinjskom kotaru v. se sade po groblju (GZM, 6, 1894, 154).
Crnim g. urezuje se na kolačiću zapis protiv besnila (SEZ, 13, 297). Na Cveti g. grančicama kite se kuće i obori (SEZ, 19, 40). Na Đurđevdan pre sunca meću žene glog u omaju u kojoj će se kupati.
grančice, pa se na Đurđevdan njima kite prozori i vrata (Karadžić, z, 1901, 121, u Levču); isto to biva i na Cveti (SEZ, 19, 40; ZNŽOJS, 19, 168); takođe se, na Đurđevdan, kite drenom vedrice, da bi se obezbedile krave muzare (SEZ,
(i drugo neko cveće) da prenoći pod ružom, i onda ga meće u vodu u kojoj će se kupati (SEZ, 14, 59). Devojke na Cveti presađuju z. iz šume u svoje bašte (SEZ, 19, 40). U okolini Niša priča se da je z.
Jorgovan: jargovan; jergovan; ljiljak (Sofrić, 134). Bere se, uoči Đurđevdana (ponekad i pre sunca na Duhove, ili na Cveti), kao »lekovita« biljka, i njime se kite prozori i vrata (Karadžić, 1, 1899, 272; Z, 1901, 121; SEZ, 7, 103; 14, 58; 19,
Petrović, Rastko - PESME
Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti. Tako visoko peo, tako duboko ronio u blato! Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da
Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti! Teško krilo! ... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
iz XVII veka hudan — zao, rđav carev drum — carski (državni) put carevina blago — carsko blago Cvjetonosije — Cveti celivati — ljubiti cekin — mletački dukat Cer — planina između Lješnice i Loznice cigli — jedini Crvene st’jene —