Crnjanski, Miloš - Seobe 2
plakalo najmlađe, koje je bilo još na sisi, a koje je sad, u kolima, bila uzela dadilja Trifunove dece, Stamenka, žena Cvetka Vucaniča, crkvenjaka Trifunovog popa, Todora.
Radičević, Branko - PESME
braćo, što vam dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca, Al' ne nađo više kraj studenca, Kraj studenca a života svoga.
gledaj kako mi je klonô, Oprosti, pričina je ljub've žar; Jer kad te j' jutra čas sa sobom ponô, Od tebe nema, osim cvetka šar, Na njemu moje pasla sam ja oči, U vodu tako njega ne umoči.“ 13.
Bože silni, Pa sa toga sad i pati; On ugleda cvet umilni, Za srce ga silno vati, Te opruži belu ruku, I dovati cvetka ljupka. Da olakša slatku muku Utrže joj lepa pupka, Ona tužna uzdisaše, Ma s' odbranit ne mogaše.
Ona od njeg' uplašena Tuži, cvili, dalje iti. Stoji greben, gle ga samo! Jedva traga od travice, I dva cvetka stoje tamo, Kano do dve sirotice, Ma eto im jedne druge, Naše mome, naše tuge.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
III U svakom džanu dah je grešnog Petka, grehote žive s crnim atributom, iz koje šušti s trnovoga cvetka, kroz Ružu krsta, tròčasovni suton, a drhtaj tela, lisku od života, u Sveto stablo uzdiže golgota.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Uz plot izbija trava, nežna, proretka: Proleće počinje od bubice, travke i cvetka. Ono nema tetke, ni jetrve, ni tetka, Ni dede, ni pradede, niti ijednog pretka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Miomirisan dah ovog divnog mladoženje ispunjava vazduh, deleći poljupce po usnama svakog cvetka u veselim i svečanim voćnjacima i po sočnim pašnjacima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Đeneral je đipao od muke. Brže bolje dozva kapetana Cvetka Pavlovića i posla ga sa još dva Rusa i dva eskadrona da zaustavljaju i teraju napred begunce.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja sam davno putnik taj što nosi jad, Ja sam onaj koji žiću bejah rad. I kraj groba svoga, beruć stručak cvetka, Pevam pesmu svoju nemilog svršetka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VLADIKA: U zemlji, sine, Gde retka biljka bratske ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge donosi — Još dublje koren hvata razdora.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iz nje će on izaći tek onoga trenutka kada u Carevini ne bude ni cvetka. Tada će moći da na miru i bez straha od proročanstva naslika Caričin svetli lik. Dotle, neka se odmara i skuplja snagu.