Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ubore, šarene, učvršćene dugim iglama, kao zabodenim u glavu. Počeli su da im dovikuju, da im se smeju, i da ih Cigankama nazivaju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
meseca bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima, Cigankama i drugim javnim svetom.
Stanković, Borisav - JOVČA
kad se napiju, razvesele, a muževi, gazde, još pijaniji, ili zaspe ili odlutaju da tamo, po varoši, po mehanama, i sa Cigankama... a one, već opijene, već raspaljene, već u postelji, pa onako, u noći, u mraku... I onda ja... Istina ne kao čovek.
Ali to nikom drugom da nisi!... Pa, to ništa i nije, ne košta kuću; ama, on rasipa, čujemo, ovde i daje Cigankama, hoće da proda čivluk? STOJNA Ne znam, gazdo. No znam samo da se ovako više ne može da izdrži. Ja bar ne mogu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sa sviračima, pesmom, pucnjavom ide, i to ne kući, već u obližnje selo gde su čivčije oca mu, da tamo sa čočecima, Cigankama produži dalje. Pa i ostali drugovi mu koji iz mehana izlaze, izlaze krijući se, žurno, i zamičući u sporedne ulice.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
da vidim njih, decu, dom, kuću svoju. (Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo! Ulazi uplašeno Stana.
A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni Boga, nikoga ne vidi i ne sluša... More, što kamen ne dobih, nego njega, sina?!
te ubije, kad ti sav novac što ti dadosmo za trgovinu, a ti sve, sve — ne čeka ni tri dana — već sve popi i proloka s Cigankama i po mehanama. Pa tada, kada otac htede da te ubije...