Upotreba reči crnih u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

bio je visoka uzrasta, suvonjav, lice koštunjavo, isprekrštano raznim borama, koje su se sve usređavale oko malih, crnih očiju kojima je jednako žmirkao dok bi s čovekom govorio; glas mu je bio dubok, ali je u govoru zanosio, rekao bi na

Ah, Jelice, dokle još nisam znao za teško gvožđe i za vlažne zidove crnih tavnica, onude sam najradije lutao... A i bliže je pešaku.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— reče Zeka. — Bogami, razgovaraj! Ali svet i ne čekaše da mu se to kaže. Jedna po jedna porodica odlažaše i iz crnih badža poče se opet dimiti... I Stanko se reši da ide kući. Bilo mu je toliko dobro da je ustajao i izlazio.

Dučić, Jovan - PESME

TAJNA Kad minu mesec žut za kosama, Tada s nebeskih crnih ledina, — Kao kap pade ta reč jedina: Tad pojmih šta je moja osama...

MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita. Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz

TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava...

Vaj, dok se, sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom. REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći;

Beše kao carska galija kroz pene, S glasom o pobedi; beše u čas zore Himna zemlje suncu; a samo za mene — Red crnih zastava što kroz mrak vihore. Ruka ti je bela meka kao cveće, A moja ostade sva okrvavljena.

Digla si sto mržnja da stražare, kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom... I tako mom dahu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.

— Žute ruže umiru zaboravljene i puštaju lagano svoju mirisnu dušu... A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja kiša.

Grobovi su zazeleneli podmlađeni i behu veseli. More je šumilo sa strašću u granju crnih čempresa koji behu uznemireni. Iz velikog ljubičastog neba pada neka topla sensualna vlaga.

Nedaleko od njega u jedan grm pade jato crnih kosova. Iznad njega u velikom suncu proleti belo jato golubova. VEČERNjE PESME Oturivši svoje ogromno kameno ralo,

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

kô arteski bunar i dugačkih kô Trifko jekmegdžija, „žarkih očiju kao nebo” (razume se italijansko), čas plavih, čas crnih kô... uostalom, lažem. Ako sam kad govorio o očima, to sam mogao govoriti samo o plavim, jer u nje su plave.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

kod „Balkana”, gde je vrhovni štab četnika, vri i sva se važna naređenja pronose šapatom, na uvo, dok ispod teških, crnih šubara sa kokardom „samo sloga Srbina spasava” sevaju mutne i krvave, strašne oči do zuba naoružanih četnika.

znači to samo jedan jedini dan na frontu, pa se čudi kako nije do sad sav osedio kao ovca kad pomisli koliko je tih crnih dana preturio preko glave.

bi ona, s njima zajedno, duboko ispod nogu dole, da ostavi sav ovaj grozničavi krtičnjak što se u krpama nekih kužnih i crnih magletina potapa.

Afrika

Ima ih dugačkih i tankih, vitkih, kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos, crvenih, u svim tonovima skoro do ružičastog, plavičastih koža skoro do azurnog, tetoviranih dubokim

Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom.

Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se.

Razumljivo je dakle zašto, kad najpre uđe jedan od njinih crnih trkača da prvo izbaci muškarce iz poluzaspalih kuća, pa da onda nas uvede, to niko ne shvata čudnim ni neumesnim.

Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući bilo rukama, bilo širokim

Pristupa nam čamac sa predstavnicima engleske vlasti, upravljan od izvrsno uniformisanih crnih mornara. Drugi čamac dovodi crne policajce u kratkim čakširama, tesnim engleskim bluzama.

Na nekoliko stotina metara dalje „bar“ izgleda kao igračka; junaštvo crnih seljana kao obična rutina. Nekoliko belaca koji žive u Tabuu retko se poveravaju veštini urođenika.

Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.

Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih. Grupe koje igraju tombole i grupe oko crnih frizerki koje nasred ulice, sedeći na asurama, čekaju mlade žene.

Oko kolibe i pred njenim ulazom masa crnih koji gledaju igru bilo kroz vrata, bilo kroz rupice na zidovima. Samo sam prešao preko male trave, da bih skratio

Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali! Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima! Oni su se dogovorili između sebe.

Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko, i ispred, i iza nas, a naročito između nogu i po nogama.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kurjuci su joj imali boju crnih zmija. Imala je lice belo, kao u Turkinje u haremu, a lepo, kao u bule. Mali nos, koji je štrčao ružičasto, mala usta,

Osmeh veseo. Ali su se naročito njene oči pamtile, dugo. Bile su boje ćilibara, jako okrugle, a oko crnih zenica imale su krugove kao da su krvavi.

Ispod crnih obrvica, koje su bile guste i ličile na crnu pijavicu, franceski, ofarbanu. Otkad je ta selidba u Rosiju postala predme

Pod velikom, razapetom zastavom carstva, na zidu, ispod crnih, dvoglavih, orlova, na okrečenim tavanicama, pred stolom, pred raspećem Gospodina Isukrsta, između sveća, optuženi je

su joj bile sasvim gole, prema običaju tog vremena u Beču, a kosu je imala uzdignutu, tako da se Pavlu učini, klupče crnih zmija. U ruci je imala crnu lepezu.

U svetlosti fenjera, Isakovič vide mladića, nakostrešenih, gustih obrva, crnih očiju, sa nosem kao da je neki gavran, koji je natakao naočari, a koji ga posmatra, nepoverljivo.

Morao je da zabada nos u njene gole grudi, sa tamnom dolinom, u kojoj je video senku, nežnih, crnih, malja. Njena je kosa bila dignuta visoko, franceski, ali joj je padala za vrat, kao klupče crne grive.

ostade, za trenut, ćutke, kraj hlebova, koje je, sa glave, bila spustila, na zemlju, tako da je otkrila, kao klupče crnih zmija, kosu. Kad Isakovič, kao pošašavio, ponovi, da je došao da joj to kaže, ona se sva promeni u licu.

kolena, u kožnim, utegnutim, belim, oficirskim čakširama, u kaputu oficirskom, tamnoplavom, sa belim reverima, pun crnih šeputa u kosi, pun srebrnih širita na grudima, na šta li je ličio? Na lutku. A držao se oholo.

Pavle je zapamtio i lice u te sluge, debelo, krivih ušiju, sitnih, crnih, prasećih, očiju, sa obrazima, koji su kao slanine, visili. Čovek nije imao kose na glavi.

Kroz mrak, i slabu svetlost njegovog fenjera, koji je bio digao iznad glave, ugledao je siluetu nekih strašnih, crnih, konja, koji jure prema njemu, tako brzo, da je osetio da nema više vremena da se skloni, a, da se skloni, nije ni mesta

Odrpani, sasušeni, pocrneli, kao Cigani, golih grudi, iz kojih su virili čitavi buseni crnih dlaka, Vlaškalin i njegovi ljudi ušli su u Kijev, veselo, ali nisu bili dočekani, lepo.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Merilin... Ispod svih tih slika kada se dogodilo ono Vesna je ucrtala bezbroj crnih krstića pokazavši time da imam i sustanara. - Nisi bogzna kako kolektivna ličnost!

Čitav pejzaž ličio je na idiotsku modernističku sliku načinjenu od crvenih i crnih mrlja. Pomislih na Atamana i ispričah Rašidi o Baronici i zlatu, ali ona reče da ne veruje u te priče: da je Baronica

Njen otac, još pre nego što su se naše majke rodile, prokockao je vinograde na ostrvu Crnih bisera, a onda, kad već više nije imao šta da stavi kao ulog, stavio je svoju ženu, jednu iz porodice Esterhazi, i

- nasmejala se, a ja sam je upitao je li njen otac visok i crnih očiju, zna šta mislim? Nije znala. Otac joj je uobičajene visine, a oči su mu plavkaste. Ne moram da brinem.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra pomogao se za vreme ratova Buniparte. Posao je dobro išao, „crnih banaka” bilo je tma. On je te banke držao u jednom jakom zidanom lagumu, u kadi i u buretu.

je, tako je, hajd da pijemo, pa onda da pevamo, da im pokažemo da se ne bojimo, — reče gospodar Sofra, a iz velikih crnih očiju varnice mu skaču. Nije već to „Grk Sofra”, to je već nešto drugo.

Veliki udar; ni sva nada prema Šamiki nije mogla bolju utaložiti. Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju raduje se kanda nema tereta na srcu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Svojim žutim očima, sišući palac, buljila je u tavanicu, preplićući nogama. Bila je uprla oči, pune crnih tačkica, u tavan, i ne primetivši da je prenesena iz jednog kraja kuće u drugi.

bradicom koja beše vrlo mala i jabučicama crvenim koje su se videle pod belim praškom, rasutim po celom licu, punom crnih, nameštenih mladeža.

Pa ipak su zaslepeli i obnevideli od vampirskih plamenova sveća, u srebrnim svetnjacima, od svetlucanja ogledala, crnih, lakovanih stočića, rezbarija, mramornih ognjišta i svilom prevučenih banketa, tako da zaželeše sami da gube, polaskani

krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko njega pucali u mračnu i praznu ulicu, nad kojom se skoro dodirivahu dva reda crnih, čađavih, oštrih krovova, napuštenih i nepomičnih, među kojima se video tanki mlaz zaplavelog neba i, na njemu, zvezda

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ako se roditeljima ne drže deca, majka treba da uzme vunu od devet Stana, odnosno da one čupaju nasumce vunu od devet crnih ovaca.

Odojčetu u kolevku stavlja se i britva crnih korica da ga štiti od veštica. Takođe se stavljaju još i zub (očnjak) od vuka, nokat od vuka, parče vučje kože itd.

Kao amajlije protiv uroka, načinjene od oštrih gvozdenih predmeta, Srbi na Kosovu koriste još i britvu crnih korica i prsten umrlog.

Ako dete ima nemiran san ili ne može da zaspi, valja da mu se pod uzglavlje stavi nož crnih korica. U istu stvrhu koriste se još i ova magijski uspavljujuća sredstva: zaloga iz opanka („kao što je ona zaloga

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Neprospavana noć u vozu i predugi dan u kome je popušila bezbroj cigareta i popila desetak crnih kafa, učinili su svoje; ona je — o, gospode! — ona je osećala užasnu glad.

se toliko plašila pretećeg poretka ovog mizanscena koliko je ponižavalo to zlobno cerenje puno zlatnih zuba i zjapećih crnih rupa, tamo gde su zubi nedostajali, tih očiju i vilica što su je gutale — kao da nije bila uopšte ljudsko biće, već

Matavulj, Simo - USKOK

Svima stršahu „velje“ puške ispod crnih struka, svi pušahu iz predugačkih čibuka i kanda malo razgovarahu; svi, osim jednoga, imađahu fesove bez kićanka, a

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Jedan bon -jedan slon! Pet bonova - pet slonova! i već prema tome! Potrošismo što imasmo, bonova zbog tih crnih i ušatih slonova! Jedan bon -jedan slon! Pet bonova - pet slonova! i već prema tome!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Planine su za njega »masnice«, ostaci božja biča kada je šibao zemlju zbog njenih crnih dela; zlato je pak žuti gnoj u tim masnicama. Nebo je »ugnuta stopa Gospoda Boga«.

Poslednjih godina javilo se nekoliko naturalističkih komada, sa pojačanom sklonošću za pesimističko slikanje crnih strana društva i moralne bede ljudske, sa predmetima iz najnižih društvenih slojeva.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A više njih, naslonjen na budak, sav umrljan zemljom, natuštena čela, razbarušene, zemljom posute kose i golih, crnih, kosmatih grudi, stajaše Stanoja i gledaše u strinine poređane kosti. Trgoh se i pogledah nebu. Ono čisto i plavo.

Kostić, Laza - PESME

života; al' u toj knjizi koliko još mora, koliko još biti neviđenih bora, neviđenih bora, nečitanih slova, razvalina crnih izgorelih snova?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Kroz ćube gorja Beli pastir slazi: rastrepte suton liske krstiteljke a grabež-vreme ogrezlo u fazi kad čednost beru crnih ruku berke, što kolju jagnje pastirki u klancu, Dok ona sluti Jagnje u neznancu. Kroz ćube gorja Beli pastir slazi.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Gospođa Marija, ogromna i lepa žena, velikih, crnih očiju, donese sanjivu Fereru na rukama; Izabela joj se držala za suknje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Trpali su ih jedne iznad drugih. Sunce je bilo pri zahodu kada kolona lagano krete, praćena jatom crnih gavranova. Vojnici siđoše brzo u zaklon. Samo je ostao još trubač, i on odsvira vojnički posmrtni marš.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

O, to su joj lice morali nabaviti svi demoni iz pakla!... Mlada, lepih crnih očiju, tankih povijenih obrva, nežna, čista lica... neopisana lepotica!...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TREĆA GRAĐANKA: Nije vas stid! ČETVRTA GRAĐANKA: Užice se crni od crnih zastava! DARA: Svaki dan hapšenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozorišta!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.

Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala je brojanice od crnih zrna. Ona me poljubi u čelo, a pomilova po obrazu. Reče mi da je i ona bila Vujić, kao moja mati, iz Pančeva.

Beograd, 1920. PISMA IZ PARIZA I BEČ On se sad dimi noću. Sneg i blatna voda, što curi sa njegovih crnih krovova, isparava se. Ja sam ga gledao kako umire; sad je nabrekao, kao lešina.

Tiho, u podnožju mosta, spušta se u vodu, a visoko, sa crnih krovova na crne krovove, diže se u nebesa. Sav šumi. Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav uvezan u

Dole, ispod bedema, čeka me jedan smešni, žuti, zarđali tramvaj. Oko njega se okupila gomila crnih ljudi, u drvenoj, crnoj obući, sa somotskim prevezima, koji vise sa njinih širokih, crnih šešira, u neredu, kao da su

Oko njega se okupila gomila crnih ljudi, u drvenoj, crnoj obući, sa somotskim prevezima, koji vise sa njinih širokih, crnih šešira, u neredu, kao da su nečije krpe.

Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan, nego neki kormoran, divljih i crnih krila, što viče: zrak svake sreće tone u Okean. Pa mi mrmlja reči „tombe“ i „sombre“.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Beše to čisto, mladoliko, obrijano lice, crnih, otvorenih očiju, iz čijeg se pogleda više ne vidi nijedno osećanje, nijedan znak.

I on se to redovno javlja teti... Ali kakvo je ono lice ?!... Lep je, mlad, tankih crnih brčića, ali gleda zbunjeno, uplašeno... kao kalfa njihova suseda bakalina, kad ga ono poteraše žandarmi.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

se, nasred jednog proplanka Videti, kako spavaju, svakoj kraj uva Zimi i leti, bez prestanka Zuje šestice, poput crnih muva.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Sve što je izvežbano oko prirodnjaka moglo u bistroj vodi spaziti, bili su parovi crnih tačkica koje su označavale oči životinjica.

Rakić, Milan - PESME

blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih zala, Prigušen šumor nekadanje strasti...

Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica. Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi?

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

MINARE Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se stada.

će, kao znak istrajne moći I osvajačkog starog nadahnuća, Strčati mirno u toj opštoj noći Belo minare iznad crnih kuća.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav | obučen u svilu i čoju. Mirišu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u

Na sredini teršena jedva se nazirala izvaljena tela i oko njih ili po njima već slepljeni pramenovi, vlažnih, dugih, crnih kosa.

sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, padoše joj u oči nove ćeramide, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se, kao da su od mesa, kao — a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto — kao

Sve su bile u dugačkim svilenim anterijama a povezane čajkama sa raznim nakitima; a skoro obojenih, masnih i crnih kosa, navučenih obrva, nabeljena lica, osobito podbradaka i grla. Podbratci i vratovi bili su sasvim otkriveni.

Pandurović, Sima - PESME

Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!

Minu... Daleko kob se javlja lakim hodom, Daleko zvezde izdišu nad svodom. Daleko, tužan, sam, sred crnih njiva, S bolom, prazninom — sve k’o da se sniva! A oko puno gorkih, teških suza.

SVUDA JESEN Sto golih grana, k’o sto crnih ruku, U šibi kiše iz vrta se pruža Prozoru mome, gde poslednja ruža U bolnu jesen žalostivo vene, Dok monotono

Sto golih težnja, k’o sto crnih ruku, U kiši suza vapiju i traže Umrlih ruža mirise što blâže, Umrlih dana spomen koji trne Uz kucnje srca k’o

Samo ne ovo, samo ne banalnost! ZORA NADANjA Nebo je bilo zamračeno, tmurno, Sloj oblaka crnih pod njime se zgrn’o. Nenadno te noći, dok je mesec trn’o, Južni vetar prođe ulicama burno.

SIMBOLI Novembarski dani kad se naoblače, A s crnih se grana rone kapi vode, Oblaci i magle nebesima brode K’o simboli koji pašu propast znače.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Četiri noge i sto) 17 — Ti ga ja, ti ga ti, — ti ga ne mož’ pogoditi? (Tiganj) 18 — Uveče satera čobanin u tor sto crnih ovaca, a kad izjutra sve bijele? (Sve bi jele, tj.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Gle: kako grane izdužuju šiju. (Ja im se smešim — hoću da se svidim.) Brdo me gleda beonjačom snega, S tek nekoliko crnih, zemnih pega, Što ko zenice neke pilje u me: Ko se to zalud skriva uz rub šume?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Pa mu je jednom mahnula rukom i on joj prišao, mahnula sigurno, odsečno, kao da ona zapoveda tom vojskom što iz crnih i suvih gusaka iskače na obalu reke. „Ja znam šta SI ti.“ Tada se on i odelom i držanjem krio.

čuju Aćimov iznemogao glas, stoje ukočeni, bez pokreta, kao i seljaci zgomilani pod brestom, koji je na nekoliko crnih grana nabo nisko nebo. Stotinak koračaja dale, bliže vojsci no seljacima, oslonjen uz plot, stoji Nikola i posmatra. ..

“ Nećeš više. Kafana je bila puna crnih šubara kroz koje je on propadao negde dugo, dugo, pa je grmnuo iz tog mekog crnila: „Nismo mi prijatelji!

Otkako joj ga je jutros dan urezao na nešto omršavelom duguljastom licu s kosim, gustim obrvama iznad krupnih i crnih očiju, taj osmeh je isti i kad je sama u poslovima i kad njime sreta Đorđa i Aćima.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

U cećanju mu je samo sled crnih rasvetljenja u kojem se dani ne razlikuju od noći i u kojem vreme staje pa nestaje. Nije ni važno što on ne pamti, jer

Ljubica je koračala preko ćilima od crvenih i crnih šara, crvenog i crnog znamenja. Nije gledala ni u koga, ali je osećala, posle mnogo nedelja, Miloševo prisustvo a

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Svuda je mirno. Kamene balkone Kentavri drže, i noć duga ova Bezglasno, nemo, neosetno tone Alejom crnih, golih kestenova. Samo, - u tmini, polumraku lednom Vidi se negde slabi zračak plama u tihoj vili.

Jedan, samo jedan!... Vaj, dok se sve brže, Kroz kobnu noć čuje kako besno rže Par zlih crnih konja, već spremnih, pred pragom. J.

Digla si sto mržnja, da stražare kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom; I tako mom duhu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.

Tad djevojče neko, izmeđ' crnih štica, Donesoše ljudi. Kosice joj ruse Po ledenim grud'ma, kao svila gusta, K'o mekano zlato, počivahu ti'o.

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi, k'o da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je!

O, zašto smo se pogledali, je li? O, zašt' se nismo mimoišli, draga, K'o do dve lađe na sred okeana, Što crnih jedri, a s dva mrtva kana, Plove i minu u magli bez traga? V.

- Osetim tada, s injem jedne studi, Da nešto mlado, naivno i zračno U meni - opkoljeno u dnu grudi Od ja bezbrojnih, crnih kao mračno Jato koje se niz liticu sulja ................................ Zajeca tiho, teško, k'o siroče.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Beše još dosta mlad - tek ako je navršio tridesetu - visoka rasta i čela, duge crne kose i crnih očiju; imao je upadljivo velik, ali lepo profilisan grčki nos.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I ustajući pogledam u ogledalo. Tamo, u tom ogledalu, isprskanom milionima sitnih crnih pega klatilo se nešto u magli, zacrvenelo, tršavo, tupo.

A gore, na uzvišici, sedam crnih paviljona sve više tonu u glibu. Raskaljale se stazice od šljunka, svuda žitko blato sa razgaženim krečom, i bezbroj

i sve veća tišina osvaja, pa se žuborenje limenih oluka sve bolje čuje, i kako sa streja cure mlazevi, i sve više sedam crnih paviljona tonu u glibu. A uvrnute su svuda svetiljke pa čkilje, i noževi se krvavi odmaraju što su sekli noge i ruke.

Pa zavitlan i rastrzan hiljadama crnih bolova Petronije Svilar sa groznom odvratnošću pljunu na veliki ožiljak granatine rane na grudima.

za životom, neka želja neodoljiva i pusto nemoguća da poletim, da se vrtoglavom brzinom vinem poput lasta, onih radosnih crnih strelica što tako sjajno lako kruže plavim zrakom po bezgraničnim, svetlim, svečanim prostorima, onim najvišim, pa da

Vetrić jedva čujnom gamom proneo se kroz trave, preko ljiljana, po ledenim poljima, po najvišim vršcima planina. Iza crnih vrhova, isred maglenih talasa, zastrujali su prvi milosrdni zraci, rasipajući se široko po nebu, drhteći u vazduhu,

svetlošću, osvetljavao tamne krovove i šiljasta munareta Tirane, kao i svu njenu čarobnu okolinu sve do gorostasnih i crnih u noći masiva Mata.

Ocenivši da im poslednji red izmiče, vođe crnih kola, na kojima se sanduk od metala primetno truckao, snažno su trgli podbratke, dok je vozar, u isti mah, ošinuo

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I još — sva sila karniša za zavjese. Pozlaćenih i crnih, glatkih i kaneliranih, ravnih i izvijenih u luk, jednostavnih i bogato išaranih, s tokarenim jabukama na krajevima;

postade jedna od onih bezazlenih samaritanskih pasija, poput djetinjeg skupljanja loptica od čokoladnog staniola za otkup crnih robova, poput šivanja onih hlačica bez tura za sirotinjsku djecu na kojima se vježbaju u krojenju skore udavače.

dugo lutao kud ga noge nose premišljajući šta da sad počne i kako da iziđe pred oči ženi (a ima lijepu no opaku ženu, crnih zlih očiju i tankih obrva pomičnih kao dvije zmijice).

Dočekivale su vas iza ugla djevojčice crnih zuba, od dvanaest, od deset, od osam godina, i odvlačile vas za rukav ružno namigujući.

I, što je najgore, ne potkupljiv novcem, ili ne jedino novcem, već poglavito samim ampulama. Izvedu djevojčicu crnih zubi pred kvartovskog komesara, a ona, čim iziđe pandur, samo podmigne i izvuče iz čarapice ampulicu. Ljudi smo!

Kosturi zgrada zjapili su svojim šupljim prozorima. Red spaljenih čempresa iza vile stršao je poput crnih direka pogorjelog cirkusa.

To je kratak predah istrapljenom mesu. A onda, u dnu bunara, zagrgolji opet vrutak crnih voda. O, dobro poznam mehaniku bola!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Vri u glavi roj misli, nejasnih, tamnih, crnih... bruji i šušti to vrenje, te ne može nijedna misao da se uhvati. Samo proleću kao iskre, ponesene besnim vetrom....

Petković, Vladislav Dis - PESME

Mračan i vedar ja idem životom Do starih, crnih i svetlih obala, Gde diše pustoš i mir sa lepotom, Gde propast živi i gde nema zala. Gde nema zala.

POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana. K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče. Ulica je bila pokrivena mrakom, Krovovi i kuće tonuli u tminu.

Moj svet me gleda pogledom trupina, Kao ostatak od strašnog požara: Ja ga se klonim k'o crnih kupina, Kao i trnja, što grebe i para. Moj svet me gleda pogledom trupina.

I mi ćemo leći u kosovske snove, Između crkava i starih džamija, Narodnih pesama i slobode nove, Dvoglavih orlova i crnih šamija.

Najednom zasta. Mesec beše tajno Obiš'o tamu i stada daleka Oblaka crnih; k'o ropac očajno Usklik se ote: “Ona mene čeka!” Još malo mesec gledao je njega Kako je staj'o s jednim belim rupcem.

Pleme crnih slugu i skupih ćirica — Drhti pred protestom što vek ovaj nosi, Svet savesti gluve iskrivio lica Pred pitanjem kobnim:“

Odaje se kreću u tišinu samu. Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava. Jedna lepa glava. Mre postelja bela, Nameštaj, svi znaci ljubavi i pošte.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Čak ni brojni galebovi koji su graciozno obletali oko crnih stena i svojim kricima pozdravljali putnike koji su se pri bližavali obalama Šttske, nisu mogli da razagnaju

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, padoše joj u oči nove ćeramide, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od mesa, kao - a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto - kao da

jeste da je „on” za čula - dakle čisto telesno - jako konkretizovan: „jak, visok, sa jakim rukama”, „visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Zamirisa tamjan, Slovenstvom se širi, — Nije tamjan, nije, tvoja duša miri, Južni srpski cvete, trgnut s Crnih Gora, Presađen u vrte ruskog carskog dvora! »Starmali« 1889. ZAR NEMA DRUGA LEKA!

Ti dok si krovu straža golema — Požara nema. I usred zime za sirotana Nađe se štogod i crnih dana; Njemu su crni, ma da su vreli, Al’ zima ima i noći beli’.

Miljković, Branko - PESME

reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?

II KULA LOBANjA Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i

XV MAGISTRALE Neka me nedostojnog vetar obavije Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Nekoga sveta teške sene pale Šta je to što se u dnu pesme krije?

Krakov, Stanislav - KRILA

ja sam republikanac... Za revoluciju... vidim novo sunce, jednog novog boga... Mnogo belih i crnih bogova... ja ću sve sa svojim bataljonom crvenim... Ma ćutite... Smeli dečko šakom mu je zatvorio usta.

Doletali su aeroplani, no nisu uvek bacali bombe. U luku su pristizale lađe, i donosile nove trupe. Bilo ih je crnih, žutih, a bilo i belih. Među svima su komarci sejali malariju.

Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome. Bilo je pogleda dubokih i crnih kao i strme dubodoline pod njima. I kao da su ti pogledi već videli nešto.

Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja. Seća se samo tame, nekih crnih senki kraj sebe, onih bodljika na žici, ali se seća još i onih mnogih u r a!

Po ravnici su tekli putevi kao reke. Ravnica se talasala, i lagano se kao gomile crnih kornjača dizale planine. Neprestano se peli uvis. Barometar je sve više padao.

Petrović, Rastko - AFRIKA