Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa onda, ona dobra braća i snahe, pa ona mila dečica — sinovci i sinovice — što ih je on na svom kolenu cucao, pa oni vedri i veseli dani, radni dani što su šalom začinjeni, pa oni lepi svečanici, pa kolo, pa prelo, pa drugovi...
— Stanko!... Dete moje!... Sine moje!... Ja sam se s tobom šalio dok si dete bio!... Ja sam te malenog cucao na mojim kolenima!... Ja sam te... ja te i danas volim kao svoje dete!... Nemoj!...