Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego teke jedna nam je isto to naša hrana stojeći nam i čameći na zemlji pokraj putova i živući po ovih jama haramijskih u grobu, baveći nam se gde s kojom ugrabljenom ovcom kojano
Ne o jednom hlebu živi se čovek. Što li se svetuješ o tuđoj kakvoj smrti, a ne gledaš gde tvoja za vratom ti čameći stoji i zgodu motri! Pre nevolje se od zla leči. Dokle na tihom vremenu plavaš dotle lađu čuvaj.
Više prazno trga i vuče napolje pak uvečer ili u mrklo dobi, kad mu se već i dosadi čameći i zvireći u vodu, pođe da ide kući, a još očekuje eda što, i iznenada teke bežeću vazdan ispred njega po dobračku ribu
I posadi njih ispred vinogradskih vrata da pudaruju, i ode k svome domu, a ti pudari onde [ostadoše] za mnogo dobi čameći i sedeći. Dotle vinograd sazre i voće svako jedno za drugim pridospeva te izlazi od njega lep miris.