Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
vojsku, i na pet dana odgodio, neka ostane dok vidimo šta će na Svileuvi biti; no velim da ja uz put ispod Valjeva ovo čardaka, sena i slame zamunđam, neka ona pasja vjera zna da hoćemo da palimo”. — „A ti dela to, kneže!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vuja se uputi pravo za vajat, gde behu privezani konji. Ozgo sa čardaka svetli se ona zublja luča, te obasjava čak tu do konja. Vidi se Stamena kako namešta postelju.
Za njim ode polako i Vuja. Domaćica ih doprati s lučem do čardaka, pa se vrati. — Je li ustao pop? — upita Boško rano sutradan. — I otišao — odgovori domaćica. — Odista?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A kroz letve od čardaka u susednoj avliji cakli se jedno oko. Taj je čardak Nenada Đerića, a u njega je sin Pavao, momak za ženidbu.
Ja sam u levoj ruci nosio jednu ćeramidu s krova mojega čardaka, i na njoj je bilo malterom napisano njeno ime. Ona je imala isti crni šal oko glave.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je, kroz pukotine dasaka, posmatrao jednu kvočku sa pilićima, koja je trčkala, ispod čardaka, u prašini. On joj je kroz pukotine, zrno po zrno, rasipao kukuruz, skupljen u šaki.
– Kad odmahne rukom, to je kod njega bio znak da se ljuti. Iako su njihove žene sedele, ćućoreći, čak na drugoj strani čardaka, Petrova žena je osluškivala šta joj muž govori.
Kraj sve te veselosti, u toj ženi bilo je i žalosti. Ona je, preko čardaka, dovikivala svom mužu: „Ajme, Petre, što kukate? Nije siromah Pavle dite! Pa da ne zna šta radi!
Silazeći sa čardaka, na utrinu, Đurđe, međutim, uzviknu, iznenada: „Ene ga! Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta.
Je l’ za nas nema zakona? Ček, da to zapitam profoza!“ Njegova žena, na to, strča sa čardaka i poče da ga hvata pod ruku, preklinjući: „Đurđe! Dece ti! Ti da mi ćutiš! Znaš da si srditko!
“ Ana se prepade i pokri lice rukama. Petar je, međutim, mirno, metnuo svoj klobuk na glavu, ustao i pošao sa čardaka, dovikujući bratu: „Vidi prvo i pitaj Pavla. Ček! Ček! Ako ti je do toga, a ti se posle hvataj sa njima, pojaske!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Sva vina bela i rumena iz vinogradnih sela, sa sebrovih čardaka, iz natega i bardaka, sva šira vinograda mladih, da do carske se stoči buradi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ljubiše i Njegoša, moglo bi se reći da je Ljubiša odista Njegoš, ali ne Njegoš Gorskog vijenca no Njegoš Kule Đurišića i Čardaka Aleksića. MILAN Đ.
Radičević, Branko - PESME
Musto ode, a ostade Fata, Na srdašcu one ljute jade, Oh eno je, eno cure jadne, Ona gleda s visokog čardaka, Gleda mlada u mrak i tišinu, Misli jade, misli hudu sreću, Misli svate, misli đuvegiju, Jošte malo pa evo ga
“ Tako reče, glednu niz čardaka, Šćaše skočit, al' joj se ne dade, Krošto? zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu
“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta. Milun s četom iz gore išeta, Gora tuži za njima i strepi, Kano majka za dječicom svojom Kad ih na put krvavi
“... Ta celo se zaorilo polje. Sastaše se braća, izgrliše, Izgrliše pa se izljubiše. Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Putujući ovako za dugo dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!
Putujući opet po svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju!
Putujući tako za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Onda u planine! Do divovskih čaša punih leda i studenih čardaka magle. Tad se obazri i pogledaj dole te trke ludih šuma i zveri bešnje od vetra, na pustošnom vidiku naroda nema
je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između obale i zamka pao je preko svog čardaka nose ga mrtvog na točku litica se čudi sela zapomažu užasnut je svetli plamen sveće potom je viđen za morem u jednoj
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli. Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se paše posvađaše, Sedam paša, od sedam gradova,
Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka! Da li mi ga Bog u sreći dade!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko ambara žitnijeh i oko čardaka i koševa kukuruznijeh. Kažu da sve ide sa svojijem pokrovom preko ramena.
Ta bojiš li se boga velikoga što sam vrat iskrivio, a mogu nam i djeca biti krivovrata! Der mi siđi sa čardaka svoga na avlijska vrata! Devojka: Kako ću ti, dragi, silaziti, kad je majka odnila basamake u svojim džepovima.
Devojka: Čuješ li me, moje milovanje, kad ja siđem sa moga čardaka, sa čardaka na avlinska vrata, tvoje srce neće moći trpiti, ti ćeš mene zagrliti, pa me poljubiti!
Devojka: Čuješ li me, moje milovanje, kad ja siđem sa moga čardaka, sa čardaka na avlinska vrata, tvoje srce neće moći trpiti, ti ćeš mene zagrliti, pa me poljubiti!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Putujući ovako zadugo dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok na jedan put poviče jedna đevojka s čardaka: „E careviću, odjaš, konja pa odi u avliju.
Putujući opet po svijetu dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: „E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju.
Putujući tako za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: „Odjaši konja pa hodi u avliju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Putujući ovako zadugo, dođe u jednu varoš. Kako uđe, gleda tamo-amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš̓ konja pa hodi u avliju.
Putujući opet po svijetu, dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš, poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju.
Putujući tako zadugo po svijetu, dođe u treću varoš. Kako uđe u varoš, al̓ eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Onda bi baba odozgo, sa čardaka, glasno dovikivala sluškinji šta treba reći tom gostu, toliko glasno da i on sam čuje i ode pre no što mu sluškinja išta
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Mnogo su ga Turci mučili, i jednom su ga htjeli kod Šibića čardaka na kolac nabiti. Drugi su mu put prijetili da će ga na ražanj nataći i uz vatru kao vola pripeći, a treći su ga put
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Odozgo, sa strane, videla se cela gornja varoš. Turski deo, zbijen, kao u rupi, pun krovova, čardaka, krivih tesnih ulica; sa sahat-kulom, amamom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Posle ručka povukli su se stariji na odmor, a mlađi su otišli na kuglanu iza čardaka ili su se vežbali za večernju pretstavu. Pred veče vožnja kolima u polja i vinograde ili čamcem po Dunavu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Nije to ta gora! A nemoj tu pesmu. Drugo, veselo pevaj! »Lošo je« da se sad plače. STOJAN (sa čardaka): Košto, pesmu! KOŠTANA Koju? STOJAN Pesmu, kao što je tvoje lice, grlo, kose ruse...
De, onuj našu, staru, mekamlijsku: kako za mladost i lepotinju srce gori i izgori... STOJAN (posrćući, silazi sa čardaka i tare usta): Usta mi izgoreše!... Oh! KOŠTANA (silazi za njim; i brižno oko Stojana): Bolestan si?
STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam!
Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam! (Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde. Ovde mi na staro, na moljci miriše. U bašču, na ava, na zelenilo iskam!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad su bili blizu dvora opake devojke, ona ih je ugledala sa čardaka, gde je vezla na zlatnom đerđevu. Odmah je zatražila od majke bojnu opremu.
ćeiv zadobiše, al' govori Porča od Avale: „Pobratime, Đerzelez-Alija, ti se nalij vina izobila, vinograd je nama do čardaka, imam dosta u podrumu vina, imam dosta vina i rakije“. Njemu veli Đerzelez Alija: „Zaludu ti, pobratime dragi!
Skoči beže na noge lagane, brže strča sa gornjeg čardaka, te otvori na avliji vrata; a kad viđe svoga pobratima, ruke šire, u lice se ljube, za junačko pitaju se zdravlje, pa ga
), i odnese dva banova sina. Kad Kumrija siđe sa čardaka i iziđe pred bijele dvore, ali nema tucaka junaka. Kad je bilo sunce na zahodu, al’ govori gospa banovica: „O Kumrija,