Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Četrdeset hiljada familija prevede patrijarh Čarnojević pod okrilje austrijsko, narod dobije lepe privilegije; imao je svoga vojvodu, svoga patrijarha, svoje magistrate; sad
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ot mesta na mesto, aki korablj v pučinah velikago okeana begstvujemo. Arsenije III Čarnojević, u Pismu od 29. oktobra 1705, ruskom poslaniku u Beču І Jablan-pera, rit do rita. Jato vrana sa rakita.
Prekrsti se rebrom, krove, nad sviralom kućne zove. III Teskobno je. Krik u distih: Čarnojević, trešnje - triptih! Izvan kobne patetike žiži rubin tavne slike. uz kube se pali ječam.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA 45 PESNIK „STRAŠNE MEĐE“ 46 ANDRIĆEVA NOVELA „MOST NA ŽEPI“ 51 JE LI STVARNO POSTOJAO ČARNOJEVIĆ?
(1982) JE LI STVARNO POSTOJAO ČARNOJEVIĆ? Postoje dobro i loše postavljena pitanja. Da li je stvarno postojao Čarnojević iz Dnevnika o Čarnojeviću Miloša
(1982) JE LI STVARNO POSTOJAO ČARNOJEVIĆ? Postoje dobro i loše postavljena pitanja. Da li je stvarno postojao Čarnojević iz Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog, to na prvi pogled izgleda kao najgore postavljeno pitanje.
Najpre zato što je teško govoriti o stvarnom postojanju ma kojeg književnog lika. A onda i zato što Čarnojević može biti sporan kao zaseban književni lik.
Nije ništa manje zanimljivo ni to da Čarnojević ima svoju malu istoriju upravo kao književni lik: možemo pratiti njegovu književnu genezu kad upoređujemo tekstove Miloša
iz objašnjenja „Sumatre“, u romanu Dnevnik o Čarnojeviću paralelno su razvijena kao pripovedač Rajić i njegova senka Čarnojević.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer nema onoga što nas savetuje i od tuge što nas oslobađa. (Arsenije III Čarnojević, Poslanica iz 1705) I Kada ozbiljni stručnjaci za književnost redovno greše u tako prostoj stvari kao što je ime
Ali se ne zove Čarnojević, nego - kao što nam je jednom to i izričito rečeno - Petar Rajić. 214 Potvrdu da je on zaista taj Petar nalazimo još
215 Zatim, u našem su ga Primorju, veli, s obale pozdravljali rečima: „Adio, Pjere. ”216 A prezime Čarnojević, osim u naslovu romana, nalazimo još samo u Rajićevome snu: tu jedan dosta zagonetan mladić izjavljuje da mu se otac
naslovu romana, nalazimo još samo u Rajićevome snu: tu jedan dosta zagonetan mladić izjavljuje da mu se otac zove Egon Čarnojević. Na prvi pogled nije jasno kako i zašto dolazi do brkanja Rajića i Čarnojevića.
Zagonetni Čarnojević pojavljuje se u Rajićevom pripovedanju najpre kao „jedan mladić u svetu”. Ali, što pripovedanje više odmiče, odnos
Ali, što pripovedanje više odmiče, odnos između njih postaje sve nejasniji, jer se uvećavaju nagoveštaji da Čarnojević nije zasebno lice, nego Rajićev dvojnik.
222 Sumatraistički zato što Čarnojević doslovce izjavljuje - kao što je to inače voleo da čini sam Crnjanski - da je „sumatraista”.
Petar Rajić piše o sebi nije naslovljen Dnevnik Petra Rajića, nego Dnevnik o Čarnojeviću: odgovor na pitanje ko je taj Čarnojević usmerava čitaočevu pažnju ka epizodi u kojoj i dolazi do udvajanja.
zadnjem delu okvira), treba uzetiu obzir da je ono tako reći dvostruko: u sebi sadrži „sumatraističko” nebo o kome je Čarnojević u snu šaputao Rajiću (jer samo to drugo nebo može biti „uteha”).
drveta” razaznajemo pedesetak stranica kasnije pomenutu „rumenu biljku” kao simbol saglasnosti čoveka i prirode. Čarnojević doslućuje novi smisao ljudskog postojanja: „Osećao je: da je njegov život samo rumene jedne biljke radi, na Sumatri.
Onda i zato što se pojedinosti koje pominje Čarnojević (nebo, daleki predeli, rumene biljke, korali) toliko često pojavljuju u Rajićevom pripovedanju da dobijaju vrednost
Pored samog Crnjanskog dat je „jedan dobar drug”, a pored Rajića „jedan mladić u svetu” (Čarnojević). I, što je ovde za nas možda najvažnije, slike potekle iz dvojnikovog kazivanja jednom su pretočene u stihove, drugi