Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča unese „provijant” i jedno polovače. Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša. Armicijaš dobro pije, već se pomalo ugrejao. Čamča mu pripoveda šta im se dogodilo u čardi.
Gospodar Sofra gleda na Čamču, smeši se, maše glavom i prstom mu preti. Sad još donesu jednu bocu „auspruha”, te časte armicijaša. Kad je jezikom ovlažio usta, čašu nagne, pa se prekrsti, pa tako ispije.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pričao o veprovima: izgleda da će okrenuti na tramuntanu? Plaćao pića nepoznatim. Prihvatao da me časte. Raspirivao žar pod gradelama i gasio ga u sebi. Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sivku je pričo Njakalo stari da tamo silno magarce cijene, vidjeće, kažu, čudesne stvari: magare časte kud god se krene. Ono se tamo bezbrižno valja u gustoj šumi najljepšeg čkalja, živi životom dembelan-kralja.
ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine, pa se časte, brke maste.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Doznavši to novi njihov subaša, zapovjedi da se danas zgotovi čast kod jednoga seljaka i tu da dođu svi da se časte i vesele a sjutra kod drugoga, i tako redom dok se svi ne izrede, pa onda opet ispočetka.
prometnuo se i on u nešto i odleteo za njom — i doletjevši na orah više Molovina, našao onđe mnogo vještica gdje se časte za zlatnijem stolom i piju iz zlatnijeh čaša.
, pa jaja prodadu te kupe vina, a od ostaloga zgotove jelo, te se časte, donesavši od kuće svaki sebi ožicu i hljeb. Gdje im se ništa ne bi dalo, ondje potegnu jajetom u vrata.
dohvati češljem ljude do kose a popa do brade, te je daruju novcima, i od ovoga svega oni poslije gotove večeru i časte se. III GLUMA A) SVATOVSKA 1 ČAUŠ (GLUMAC) Čauš je u našeg naroda u svatovih šaljčina.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ti ljudi kao da su nas čak iz Smirne tu dozvali da nas časte! Prve starešine — sve po redu. A lako im je častiti. Ako se mrsi, a on zakolje iz svoga stada ovna, polak ispeče, a |
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tetka ih primi ljubazno, zapisa svačije i najmanje priloge, a Balegan i Mačak časte po rakijom, pa onda ljudi i žene otidoše, njeki na trijem, njeki u dvorište, te posjedaše i počeše jesti.
Pošto izađe, crkvenjak i Krkota izniješe rakiju iz kuće da časte narod, a primljena uzdarja stavljaju pred Brnu, koji većinu toga podijeli među djecu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Piju i o ženama ne vode brigu: teško tima ako ih na saboru ne časte majke ili tetke!... Gore u novim konacima četa nizama sa zapovednikom, bezbroj zaptija sa svojim čaušima, koji posle
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ubrzo bi dolazili i oni. I svi bi srećni, radosni nastavljali da se časte, ostaju na ručak... Uveče, opet, koliko ih je puta tako isto sve zaticao Mladen kod njih, obično dole, u bašti,
ih je puta tako isto sve zaticao Mladen kod njih, obično dole, u bašti, odvojeni i na travi sede, piju, mezetišu i časte se. Baba, kao nikada do tada, raskošna, nudi jednako, ne dâ dâ odlaze.
Mada nije bila veridba javno objavljena, ipak njih dve krišom već sve žene iz komšiluka [počele] da časte, dočekuju u čast te ženidbe. A naročito njih dve da se, kao podetinjale, šale sa mladom i mladoženjom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A sada, kada si prestala da žališ, kad su opet počeli gosti da ti dolaze, i časte se... zato ponova dolazim!... (Ne verujući sebi, razrogačen, Tašani): Aman, Tašana?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na zimovnicima gdjekoji leže danju po podrumima ili po drugijem zgradama, a noću se časte i pjevaju uz gusle, a gdjekoji preobučeni u proste haljine čuvaju stoku kao sluge.
“ Svi slavenosrpski narodi u raznim kraljevstvam i državam, i kad se žene, i kad praznuju, i kad se god časte, i kad god putuju, po moru ili po suvu, ovake pevaju pjesne“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Opaziše to čak i njegovi u kući, pa ga djed upita začuđeno: — Časte li vas to na kursu rakijom, kad si tako usvijetlio očima? Možda ti je kakva curica što god uvračala?