Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo gde se zakrštavaju dva kraka, čita se još pomalo vidljivo početak i kraj natpisa... „Pavle Čajnović rentijer... spaljen po želi... krst mu istrunuo... ovaj kamen mu podigli večno tužni Ruža Ciganka i njena deca...
krst mu istrunuo... ovaj kamen mu podigli večno tužni Ruža Ciganka i njena deca... pravda i Bog... amin.” Pavle Čajnović beše sin nekada poznatog u varošici lepotana, brkatog graničara Jove Čajnovića.
Sur čovek; orlušina neka je u njemu. — A taj mladi Čajnović, izgleda, vanredno, sasvim osobito neko stvorenje... Ne znam da li vam je pričao.
Ovih dana se vratio s robije onaj nesrećni kaplar Radivoj. Još mlad čovek, a neće ga niko u službu. Pavle Čajnović mu dade mesto, i to baš u kući njihovoj! — Ko je Pavle, to ja najbolje znam, gospodin Joksime.
— Lokalne novine su nedavno zabeležile: da je ugledni sugrađanin, koji živi na strani, g. Pavle Čajnović, objavio dve knjige: jednu na francuskom jeziku, o važnom ekonomskom problemu kojim se sad bave svi stručni ekonomski
Jova Čajnović. Branko je već ranije primio ove publikacije. Onu na francuskom jeziku prelistavao je, ali ga ona kao predmet nije inte
Čajnovića, „svetskog novinara”, itd. o njegovoj bogatoj ženidbi; o srodstvu mlade gospođe Čajnović s vrhovnim sudijom u Londonu, onim što nosi baroku i ogrtač kao kraljevi; o Crncu koji služi g.
Pismo je kako-tako potpisala ćirilicom Stela Brok Čajnović, a Isak Brok se potpisao samo latinicom. Poslao je Isak Brok fotografiju svoju, i fotografiju svoga konja i svoga psa.