Obradović, Dositej - BASNE
Najpače u ovome se vidi premudro raspoloženije čelovečeskoga roda: da se za različna zvanija ljudi sposobni nahode, i svakojaka sklonjenija imadu.
Neka im se dade nauka, bićedu ukrašenije čelovečeskoga roda. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει: Mudrost je sama
Ovo su samo oni kadri činiti koji se od svega čelovečeskoga roda odreknu i odmetnu, i sasvim šta su i otkud su proizišli zaborave i iz duše izglade.
Ženski polu, predrage kćeri, slatke sestrice, mile ljubeznice, prečesne i svete roditeljnice čelovečeskoga roda, vi među hristjani niste u zatvoru kao hude robinje, svobodne ste, povelitelnice ste, upotrebite samo na dobro
” Oni drevni slavni Greci, prosvetitelji čelovečeskoga roda, samim jestestvenim zdravim razumom prosvešteni, kako su visoko i blagorodno mislili o duši i o umu čelovečeskom!
vredoviti i sramotni mahijavelismi izgone se između ljudi; soborišta kojekakva pomrčine i budžaka, koja se od roda čelovečeskoga odeljavaju i ištu malo pomalo carem i narodom da obladaju, sve to, sa sujeverijem, s neznanjem i s glupom prostotom,
spominjati se u starosti svojih trudoljubivih, dobrodjeteljnih i plo|dorodnih mladih godina, pravo blaženstvo života čelovečeskoga i carstvo nebesno ovde na zemlji!
protiv bogosozdanoga jestestva, |protiv svake iskrice pameti i razuma, na umaljenije, istrebljenije i na pogibel roda čelovečeskoga, sljedovatelno vsekonečnoga bezumija izmišljenje i delo.
varvarstvo, kugu, mrak sujeverija i nevježestva, i sva zlopolučija koja se iz ovih rađaju s vremenom istrebiti iz čelovečeskoga roda.
To jest: bogodani razum upotrebljavajmo kako nadleži onde gdi možemo, i od opštega čelovečeskoga no zdra|vago razuma ni u najvećoj nauci ne udaljavajmo se.
Takovi bogovi koji istrebljenije i umaljenije roda čelovečeskoga iziskuju, i koji se u beščelovečnom nepovine dece krovoprolitiju uslaždavaju, šta su drugo razve besni volci i ljuti i
Uzmimo samo za primer jednu vešt, koja najveću čast roda čelovečeskoga udručava, muči i zlopolučnom čini: ova je vešt skudost, nedostatak iliti siromaštvo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
nauka, božji dar, nebesni svet, nauka i knjige premudri[h] i prosvešteni[h] ljudi, učeni[h] ljudi, istini blagodetelja čelovečeskoga roda, dale su mi sposob proći i dostignuti do najpotajeniji[h] zapletaka srca mojega; prosvetile su me i dale su mi
” „Ne dao bog, moj sinko!” — odgovorio je dobri episkop. „Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lepša polovica čelovečeskoga roda bez sveta ostane. Zna bog što čini. Al’ kako ja vidim, vi moje govorenje na šalu okrećete.
Smatra i vidi u njima dva bogodana istočnika života, koliko svoga, toliko svega čelovečeskoga roda. Lepa je i blagorodna dobrodetelj. blagodarnost!
Gdi bi[h] god vidio najmanju devoj|čicu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati čelovečeskoga roda. Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas, kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje milostive i predrage
Sramota, ne samo svetoga hristijanskoga imena, nego celoga čelovečeskoga roda, da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u | hristijanskim knjigam nahode, da se čitaju i da se veruju.
” Evo nauka čista i sveta, koja uzrokuje sve večno i vremeno blagopolučije čelovečeskoga roda. Sad metni prama ovoj nauci onu drugu, onda da ne jedeš meso, nego samo sir i jaja; a onda ni ribu, a onda ni
poznao baš u komšiluku s jedne i druge strane roditeljskoga doma, toliko su znamenite i tako se kasaju interesa celoga čelovečeskoga roda, da bi zaisto smertni greh bio da i[h] ovde ne spomenem; zašto kad se ovo moglo slučiti baš u mojem komšiluku, ne
Zato predlažem ovo na rasuždenije bogu i caru i svim pametnim ljudma koji mare i kojima je sve to važno i veliko što se čelovečeskoga kasa roda.
Ovde se preobučem u svetske grešne haljine, ka’ i ostali ljudi čelovečeskoga čina, dam se zapisati u katalog universiteta i pođem slušati filosofiju, estetiku i naturalnu teologiju u slavnejšega
pismu opominjete da će se gdiko naći koji ili iz prostote svoje ili (što je gore) iz lukave i prosvešteniju razuma čelovečeskoga sasvim protivne politike pod izvetom revnosti k svetopočitajemim sujeverjam neće svoga truda poštediti, i sve što može