Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sagosmo se svi i zaklonismo za trnje, a Ljubiša jurnu naviše, desno od nas. Kad se odmače daleko, izađe iz trnja i pođe čistinom vrljikama. Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad stigoše potesu, beše već svanulo. Sad se moralo ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja ni drveća, a i korito mu se beše gotovo