Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
nekad vrlo se s bukom diže I s talasom o bregove bije, Pak i opet se natrag u sebe I skutava tišeći se, — Tako je i čovečasko srdce Podizato na žalost, na što li drugo, Srdenje, smeh li.
Ko god hodi, on i nahodi. Čuvenje do pameti stoji. Nesita je velika arždaha čovečasko lakomo srdce. [Svak] smrt svoju sa sobom šika do zgode. U kletvi blagoslova ne biva.