Jakšić, Đura - PROZA
— Učini mi se kao da čujem kako lanci zveče... Starac obori oči dole, ućuti i nanovo se udubi u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ; prstima
Obradović, Dositej - BASNE
Onda se mreža raspe, i lav se izbavi. „Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav. — „Ko bi ikada rekao da i miš lava od smrti može izbaviti?
sadelanu, koju je pozadugo gledala i tamo vamo premetala, no ne čujući od nje nikakve reči, turi je govoreći: „O čudne glave bez mozga!” Naravoučenije Ovo priličestvuje onima koji sve svoje dostojinstvo u vnješnom ukrašeniju polažu.
haljinama ponositi se, a o ukrašeniju duše i pameti, srca i narava svojih nimalo ne mariti, tu uprav prinadleži: „O čudne glave bez mozga!
Na primer, ko veruje i ispoveda da jest bog, razumno veruje i ispoveda, zašto vidi tolike čudne predmete s takovom premudrostiju ustrojene, da mora biti vsesilni i premudri zižditelj i sodjetelj koji je sve to
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mesec, prilično okrnjen, uzdizao se lagano sve više i više. Stanko ga je gledao, pa mu dođoše neke čudne misli. „Blago tebi, meseče! — mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš...
Preko njegovih usana nikad ne bi prešla tajna!... A mi tako učinismo s njim!... 8. TVRDOGLAVSTVO Čudne misli obujmile Ivana.
Dučić, Jovan - PESME
I ja ključar čudne lepote, da s tajnom Srećom vidim jasno da je ova žena Od istoga svetlog tkiva načinjena Od koga i bolni moj san o
I dok gradi svoje neizmerno delo, Pristižu je jutra i podnevno sunce. Ali prsti ruke, neznane i čudne, Ne miruju. Zalud: u telu duboko Ne vri još mlad otrov želje nerasudne! Ni glas da zasuzi, ni potamni oko.
A on prede sve veselije, sve strasnije, sve nestrpljivije, praveći po svome tkanju nerazumljive i čudne figure. Crni šumski pauk znade li šta znači ta njegova umetnost? Znade li da ispreda zamku? Ko zna.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Toga istoga dana posle podne, pripovedale su se čudne i neverovatne stvari o tom događaju. Uveče toga dana znalo je celo mesto, i levo i desno od Velikog sokaka pripovedalo
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tek kad porastao, pao u oči samome gazdi. Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je frajla-Julka, kad je pevala, nekako čudne poglede na Ružičića bacala.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Njegove se čudne i nemirne oči plašljivo zadržaše na visokoj ženi figa stava i retke lepote koja se, mazno pripijena uz njegovog starog
Pa, i ako je, u mnogo prilika i po mnogim znacima, osećao jasno, neočekivane i čudne promene u toj ženi kojoj je on sve žrtvovao, pomisao na rastanak s njom užasavala ga je.
mogu tačno da odredim, samo osećam da se ona bakalnica smrtno bori sa onom smežuranom staricom i da tu još neke nove, čudne mešavine ima. Opet stoji ona njegova slika preda mnom. Boga mi je rob od glave do pete.
je to, ja ne znam i ne bih vam umeo reći, jer sam mali da uđem u sve te lavirintske procese one tajne, nevidljive i čudne životne moći napretka. Ali unutrašnje snage ima, ima je sigurno, ima. — To je: Bog čuva Srbiju. — Jadno podsmevanje.
Svet je ovaj pun neke čudne zabune pa ipak nekoga reda. Eto: nema pomoći, nema izlaza, nema spasenja van smrti... Ostao sam sa svim bez osećanja
Afrika
Između slamnih okruglih kućica, čije su osnove od nabijene zemlje, nekoliko građevina čudne konstrukcije od sasušene gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim šiljcima, koji izbijaju sa svih
Ne vidim skoro više ništa oko sebe, i čujem samo čudne udare u drvo, što su možda kucanje ptičijeg kljuna, i pištanje nekih mladunaca.
Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih stabljika,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj stasiti oficir, pre tako glasat, veseo, bio je sad postao neveseo, i zbog te čudne sudbine, koju je kao svoju osećao.
Za njene oči govorile su da su strašne, zle, čudne, kao u buljine. Međutim, te oči su postale vrisak kirasira, u Temišvaru.
Njen tamni pogled, kojim ga je u kolima gledala, bio mu je dosadio. Ta žena je imala čudne trepavice, od kojih su gornje bile duže nego donje, pa se Isakoviču priviđalo, kad bi pogled spustila, da to sleću neki
Nije bio rugoba, ali je imao čudne, sitne, oči, koje su sevale, a činio se velika šeprtlja i zadocnjavao je na paradama.
Čemu žalost, koja ništa ne može da izmeni? Gospoža Evdokija onda reče da, u njegovoj familiji, moraju imati čudne pojmove, o ljubavi, i ženi. Biće da je kapetan – kako joj gospoža Femka reče – vičan, samo, ancilarnoj ljubavi.
Više jahaču. Isakovič je, na toj, visokoj, životinji, čudne boje, jahao vrlo lepo. Kobila, kad se pljesak začu, pođe u galop, još brže, frkćući veselo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA (prilazi Spasoju poverljivo): Spasoje, ne Mogu, znaš, pred detetom da ti kažem, a napolju se neke čudne stvari šapuću. SPASOJE: Znaš li ti, boga ti, šta se o tebi šapuće? AGNIJA: Iju!
Ljubomire! LjUBOMIR (dolazi). SPASOJE: Bio je ovde Marić, sad je izašao. LjUBOMIR: Šta hoće? SPASOJE: Čudne mi je stvari kazao, vrlo čudne stvari. LjUBOMIR: Izvesno, nešto interesantno sa onoga sveta?
SPASOJE: Bio je ovde Marić, sad je izašao. LjUBOMIR: Šta hoće? SPASOJE: Čudne mi je stvari kazao, vrlo čudne stvari. LjUBOMIR: Izvesno, nešto interesantno sa onoga sveta? SPASOJE: Ne, već sa ovoga sveta.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
svoju ljubav i fiskulturnik je počinjao da beži na drugu stranu ulice pri susretu s njom, dok je Karanovo prepričavalo čudne postupke gospođice Melanije. Ja sam je u pismu molio da ne obraća pažnju na to.
Činilo mi se da stojim pod vodopadom. Zatim sam zaplovio. Oko mene su prolazile čudne zemlje i gradovi obojeni u crveno. Na ulicama nije bilo ljudi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vrućih udova i zapaljenih vratova od hoda i tereta, oni su pošli u noć, zadivljeni i očarani blizinom varoši, velike i čudne, što je bila prošla brzo pred očima njihovim, pri zalasku Sunca, kad su dolazili.
Porazboljevahu se mnogi. Preneraziše se kad videše varoši od kamena, čudne mostove, sprave čiju upotrebu nisu znali, čitava brda naslaganih kosa, koje behu prodane ruskim trgovcima.
Veliki požari topionica, koji su večerom osvetljavali čitava brda, obasjaše i njih, na noćištu, tako da su sanjali čudne, crvene zveri, zapaljene vode, goruće volove i bivole i pakao.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Izlozi nikakvi. Ljudi mrzovoljni. Ja, manji od makovog zrna. Da je makar Orijent, pa da uspelim momcima pokažem čudne stvari; da je makar na moru, pa da im kažem da nam je more najplavlje na svetu; da je makar u crnoj Gori, pa da ih
sve dalje i dalje, i mi za njim: omlitaveli bivši igrači klisa, a za nama naša deca; mole da i njima damo da se igraju te čudne igre, a mi im vičemo: »Beži kući!« — i sve dalje i dalje gazimo strnjiku. – Đe su?
Matavulj, Simo - USKOK
Janko ispriča knezu istoriju krtole, kako je prenesena iz Amerike u Jevropu i sve čudne događaje, koji su zbog toga hranjivog gomolja potekli. Knez se čudio i smijao.
“ Na to Potemkin zapovjedi da se smjesta prognaju iz Rusije i vladika i Dolći! — Čudne stvari! — reče Janko. — A poslije toga ipak vladika ostade vjeran Rusiji? — Ostade, razumije se! — reče Krcun.
— pita Rako. — Kanda jest, ali nije mladićki, to posigurno nije! — Onda je moj! — reče Mrgud smijući se. Čudne mi štete! Kao da mi odavno nije vrijeme putovati!... — Vjerujete li vi u ta pogađanja? — zapita Janko Krcuna.
Radičević, Branko - PESME
Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo
Spava i on, spavaju glavari — Ali jedan za san još ne mari. Jošte Stojan ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća,
1847. (NUTO JADA ZA MOMICE) Nuto jada za momice, Nuto čudne mreže: Oko momka lubenice Popustile vreže. Tuda šeće jedna bela; On iz vreže virnu: „Jao, vrežo, dela, dela, U
— „Oj čudne knjige, šinula je guja! Čudna stada, nadr'ô ga vuja! Sada bleji, sada opet laje, Šta je ovo, amana ti, šta je?
od fenjera Pravo na nji pala zraka, I devojku to natera Da potraži malo mraka, Jer i mogu videt ljudi, A ljudi su čudne ćudi. 30.
s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni se mače, Ode mislit čudne jade. I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi.
Sred seoca ubavoga Bilo b' drusta veseloga, Bilo b' šale, razgovora I ljubavna dogovora; Ali tako čudne ćudi Kao da se kloni ljudi. Ma zarašta...
Sam Milenko ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako tinja, kako da dogori,
Ali gleđi što Mileta radi: Ustao je junak pređe zore, Al' ga evo čudne misli more, Srce mu je i ladno i teško, Kam mu legâ na srce viteško; Svu noć junak spavao je mirno, Sanak ludi
Seče Bajko, ne mož' da oprosti, I preseca i sablje i kosti, Ta čudne je ruke pouzdane, Kog' udari, al' baš ni da lane.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Snaga joj se krši i vije kao zmija. Samo joj oči raširene, čudne, tamne, a opet tako svetle... Pesma i svirka sa svadbe sve jače. A mesečina se razastire i pliva, pliva...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Taljige čudne podižu buku, s kamena na panj točkovi biju; buljuk dječaka magarci vuku, kažu — zemlju Dembeliju; kočijaš jarac,
U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom Pekmeza cara, idemo žurno kroz neku raž u
Još uvijek tako, večerom, zimi, sučući svoje brkove sijede, starina Mačak uz lulu dimi i čudne priče prede li, prede.
pospano teče i staroj kuli prilazi veče noseći sivi veo, kraj male peći, vrele i budne, starac je priče pričao čudne, a naš je mačak preo. Pričo je starim potmulim basom o dobroj ribi sa ljudskim glasom.
Danas pod noćnim brijegom gde bujan život vri, ponekad sretneš, kažu, čudne zvijerčice tri. Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . .
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
O toj lepoj maloj tici pričaju se čudne bajke: To je duša male kćeri nad grobnicom mile majke. Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
229 ROVOVI SU OSTALI PRAZNI 232 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA PRVA DEVETSTOČETRNAESTA UZ BRUJANjE ZVONA... Čudne su večeri na visokim planinama...
Reče mi da jedne epolete nemam. Htede da se vrati, ali ga zadržah, i pođosmo peške niz kosu. Začusmo neke čudne glasove, kao viku, te zastadosmo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on začuđeno mahne glavom i u sebi prošapće: »Časni je ubio!«...
Uveče, posle skromne večere, legoše zajedno na Ljubičin krevet. O, da divne, retke sreće!... Čudne li lepote i radosti: priljubiti se tako uz majčine grudi, sakriti glavu u mraku na tim svenulim prsima, koje su te,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mudraci su nagnuti vam u pleći crtali čudne brojke, otkrivali sveći u odećama crnim tajne, koje sluti samo kamen drag, i vaš cvet crveneći kao alem pakla sa dojke.
Imala je nezakonito dete, od jednog ženskog lekara, a docnije se otrovala. Imao sam, u tom pansionu, čudne komšije, i u sobi sa desna, i u sobi sa leva.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pisac te čudne priče, putnik beležaka (šta li mu je taj sastav, strogo uzev, po literarnim oblicima, ne znam ni sam, a nisam hteo ni
Postave se ludi koji moraju misliti po zvaničnoj dužnosti, pa kvit posla, i svi ostali serbes)... Elem, pisac te čudne priče, odnosno putnih beležaka, ovako počinje: „Pedeset godina svoga života proveo sam samo u putovanju po svetu.
doduše, ne obuze nimalo to blaženo, religiozno osećanje, ali sam se, tek društva radi, i sam počeo krstiti, a neke čudne misli me obuzeše: „Čudna zemlja!” — mislio sam.
Neki su, opet, ovako razgovarali, a, razume se, nisu hteli čitati: — Čudne bruke!... Pesme?... Kao da ga ne znam koliko je težak! veli jedan. — Kako ga nije sramota?! — veli drugi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ih, kuku mene, kakva sam ja, ka' kondžolos, vajka se strina Sara, brišući ruke i nameštajući ubradaču. — Ala čudne moje babe, 'oće da je kicoš i uz lonce... — Dobro vi veče, strina Saro, i srećan rad!
Ali je sve to ništa prema onome, kakav je kapital pravio njegov »područni personal« od te čudne poniznosti. Zovnu na primer izjutra njegovog ljubimca, »famulusa« Vasu, i narede mu da »u poniznosti zvoni« za ulazak,
Neki put odjednom jurnu suze, pa liju, liju... Osvanu zlokobni dan. Ala se teta promenila. Samo joj preleću one čudne oči preko predmeta, glavu obrće zbunjeno, besmisleno, pođe nekud, pa stane i vrati se.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Vidiš li sama da ne umeš, ti ćeš odmah s neba pa u rebra. SPIRINICA: O, gospode bože, da čudne napasti! Ama, sačekaj da kažem prvo... SPIRA: Pa jest, al' kad rđavo počneš. SPIRINICA: Ama, nisam još ni počela.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Molim te, četiri sata! Cica trepće, u čudu se čudi, Trepće i njena haljinica, plava pa bela; Što su ti čudne mame, i ljudi: — Ovaj prekor ona nije predvidela. Četiri sata? Kakva četiri sata!
Uopšte, dok mesec po nebu rovari, Dešavaju se čudne stvari... Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo kad bi, u ponoć, svi svatovi stali I
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
PA SU PO VRHU SJELI, GAĐAJU PUŠKAMA I BROJE KOLIKA PUTA KOJA ODJEKNE. SERDAR JANKO ĐURAŠKOVIĆ Čudne puške, valja mušku glavu! Svaka naša šest putah odjekne, a džeferdar Tomanović-Vuka devet putah jednako se čuje.
Bog je dragi nekolika dana tandarihe zemlji poklonio; grehota je da ih potkidamo. VOJVODA STANKO Čudne bruke, grdne mješavine! Čujaste li kako se pojaše?
Jedva smo ih ovamo savili, eda kako vi to pretečete. VUK MIĆUNOVIĆ Čudne stoke, Bog ih posjekao, oko šta se imalo poklati! A đe vi je ta zlosrećna baba tê među vas nož krvavi vrgla?
Pandurović, Sima - PESME
I u bolesti tela i duha čudne slike Iskrsnu, pa se smrače — savesti igru vode, Da izobliče celu lepotu i tolike Napore i pregnuća živaca, sna,
I sna, i sna, dušo, iznad svega! BUDUĆI DIJALOG Čuvar ih sêdi kroz zamak vodi stari. Zaborav, prah, tišina, čudne stvari Tu su u društvu, prisne, ali néme. — Gle, to je neka knjiga! — Dâ, sonèti, Pesme i ljubav...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ima ljudi koji bi vazdan mogao gledati, da ti se ne bi dosadilo; takav bješe taj. Prva pomisao, vidjevši ga, bila bi: čudne muške snage! A zatijem plijenilo bi ti pogled njegovo lijepo lice na kome odsijevaše junaštvo i dobrota.
Vojnici oko njega — u modrim gaćama i crnim japundžetima a na glavi visoke klinaste kape — igrahu čudne igre i pjevahu nepoznate mu pjesme. Nije im ni govor razumijevao, no na prste razgovaraše š njima.
“ Jan ne moga do kasno da zaspi, no mu se jednako nametahu čudne priče o Pavlu, kojima on, po svojoj djetinjskoj naravi, naklon bješe da vjeruje; a s druge strane prednavaše mu se
Dugo bi bilo potanko povijedati te čudne sastanke, na koje dvoje napuštene djece kradom iđahu, da čisto kradu duševnu hranu.
„Idem da vam što naredim za večeru!“ Njih dvojica stadoše živo da se razgovaraju. Janko čujući za te čudne goste, izađe iz kuće, pa im se primicaše. Oni ga vidješe, ali ne svratiše pažnje.
U svaku pećinu zavirio je; sjedao je pod stoljetna stabla, gledao čudne nepoznate mu tice, šetao po Međuvršiju, toj travljivoj dubodolini između Lovćena i Štirovnika.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
lica, na čijim se rukopisnim trebnicima sa pobožnim molitvama nalaze kraj letopisnih zapisa o savremenim događajima i čudne bajaličke basme i uputi za spravljanje raznih lekova.
Zato se i misli da su zagonetke duboke starine. Njihova pojava u čovekovom životu vezana je za tajanstvena dešavanja i čudne pojave. One mogu čak i da čuvaju arhaične ostatke drevnih verovanja.
Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva mrtva junaka, Služi vino bez ruke đevojka, Čudne laži, da je bog ubije!
Tu kakoću varene kokoši; A pjevaju pečeni orozi. Igraju se pečeni zecovi, Ćeraju ih odrti ’rtovi. Čudne laži... Jao majko moja!
Žalilo ga do dvoje čeljadi: Mlada majka i mrtva ljubovca. Čudne laži, da je bog ubije! 6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju bijelome, Pa eto ga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Povazdan Bakonja mrmljaše: az, buki, vjedje, glagoli itd. i mučaše se da nauči pisati one čudne grabulje i škorpije, što se zovu glagolica. Takođe nauči odgovarati jutrenju i misu.
— Dakle, doture, šta vam se čini o našem gvardijanu? — E, može ostati, a može i umrijeti. — Čudne mudrosti — šapnu Bakonja drugovima, koji se bjehu zbili na vratima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I kako su sve te njene žele i misli čudne i drukčije nego one od pre nekoliko dana? Gledala je u svoje snažne, pune noge, rumenkaste od vrele vode.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
natrag u gustinu zemlje, a u Stojanu, isto iz nekih tamnih gustina, prvo se migolji a onda zakotrlja grumen neke čudne, možda šaljive, svakako lepljive, primisli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na krilu odmora svoga Romula večni grad spokojno, tiho je drem'o; A kvirit stoji mlad, I s čudne statue te, sanjive ne svodi oči, I gleda bajni rad...
Uz udar srebrnih struna Izvesno leventa neki pozdravlja srdačnog druga. V. Ilić LXI U stablu kedra, gle, te čudne r'ječi, Što n'jemim glasom o ljubavi zbore! Odavna sunce na njih oganj lije, I tičje pjesme nad njima se hore.
Mandušić ćuti, treperi, sanja, I čini mu se da iščezava, K'o da se topi od čudne slasti, Da biva cveće, ta magla plava, Što trepti k'o veo povrh granja, Il' čini kao da diše trava.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Koliko mi se puta, pošto bih ugasio sveću i umirio se, učinilo da osećam čudne šumove i vidim kako njena bleda senka proleće preko onih bezbrojnih krstića i zvezdica što ih je nekad, danima i
Ja pođoh lagano drumom, koji su mala pionerska odeljenja opravljala. Čudne su mi se misli vrzle po glavi. Kako je strašno poginuti sad, u najboljim godinama, kad je život lak i sladak!
para nad livadama, podrhtava odnekud i donosi mu nepoznate zvuke, i sve nove i nove stvari, i sve želje budi Bog s nama čudne, pa mu dođe: da sve one tamo šamije i kalemćarke, i levče i ulare i brijače, i celu filijalu, ostavi onde gde je, na
Gospod, ne mogući dalje da je podnosi, ostavi pero, podiže glavu, pa oslušnu i zamisli se, trudeći se da pojmi one čudne uzroke jedne tako nečuvene i paklene uzbune. Ali i pored sveg Njegovog božanskog staranja, to Mu ne pođe za rukom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sav bih se upio u te oči, koje su mi, onako u izokrenutoj slici, s obrvama pod sobom i podočnjacima nad sobom, dolazile čudne i nove, u isti mah i dobro znane i sasvim nepoznate.
U vrtu iza kuće, ograđenu visokim zidom, uredio je toplik u kome je uzgajao svakojake čudne i savršeno beskorisne biljke; brižno im je regulirao temperaturu i održavao im onu tešku, zaparenu atmosferu zasićenu
Na njima je strpljivo pokušavao najraznovrsnija i najnemogućnija kalemljenja i oplođivanja. Umro je od neke čudne bolesti. Malo-pomalo gubio je vlast nad kretanjima tijela i pokretima duše. Ležao je nepomičan.
prati okata sreća, kao i mjesečare koji šetaju po krovu), pa sada, ko zna u kom kutku Zemljine kugle, leži u krilu neke čudne, nepoznate žene, koja, pogođena sa svoje strane nekom takvom bolešću što se poklapa s amnezijom kao lonac s poklopcem,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Otkud ti znaš da sam došao? — odgovori on i pogleda je pravo, prvi put u životu u one čudne, zanosne oči, što opijaju i sažižu kao vatra... — Kazaše ljudi što dođoše iz opštine.
Najpre oni neobični glasovi o Đuričinoj hrabrosti, pa sad ove čudne i slobodne njegove reči o sebi i o njoj samoj, i najzad ovo poslednje, gde on stoji pred puškom ne trenuvši — sve to beše
Je li to san ili java ?... Čini joj se da nije spavala... Ta ona je tako lepo videla one čudne poglede, koji se ne mogu ni sniti ni zamisliti. — Bar ona dosad nije nikad tako što sanjala!...
On je privuče k sebi, pa joj stade drugom rukom gladiti glavu, a u njemu samom rađahu se čudne misli. »Što li je to tako ?« — mišljaše on.
I sad se setio čvorkova... Ali je opet, još jače i strasnije, prigrlio Stanku, pa stade da je ljubi u one čudne oči, koje nekada ni pogledati nije smeo.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Duhovite upadice, koje je imao običaj da pravi, uvek su bile čudne i karakteristične. Ilustracije radi, mogu da navedem jedan ili dva primera.
Postoji još jedan, mnogo važniji razlog za moje kasno osvešćenje. Patio sam od čudne boljke koju je izazivala pojava slika, vrlo često praćena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamućivali viđenje
U tom periodu u meni su se stekle mnoge čudne sklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da pripišem spoljnim utiscima, a neke mi ostaju neobjašnjive.
Teško je oceniti šta su te čudne pojave značile u ono vreme. Žudimo za novim senzacijama, ali ubrzo postajemo ravnodušni prema njima.
Kada sam se oporavio dugo sam tražio spoljnji uzrok ove čudne pojave i na moje veliko olakšanje uspeo sam u tome, posle mnogo meseci bezuspešnih napora.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali kada mi je Faradej izlagao sve te čudne stvari, dok sam ga pažljivo pratio na padinama Gout Fel Mauntin planine u Aranu, u svemu tome nisam video ništa drugo
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uprto gledajući u neko gradsko momče kako se u ljuljajci visoko diže i s visine hitro spušta i slušajući čudne glasove orgulja, za čas zaboravlja na se i dođe mu da i on zajaše jednoga od tih hitrih konja, a u misli već leti daleko
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pesnikova duša je u simfori51 dobila osobine zbiljske izbe, gde se do u kasne sate čudne priče pričaju (u pesmi je jedna takva priča i ispričana) i „jedu jegulje pržene“.
]. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade
Krakov, Stanislav - KRILA
koga su inače njegove kolege među sobom zvale štukom, često se u veče na mlečnom staklu videla njena senka, kako čini čudne, razvratne pokrete.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Između slamnih okruglih kućica, čije su osnove od nabijene zemlje, nekoliko građevina čudne konstrukcije od sasušene gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim šiljcima, koji izbijaju sa svih
Ne vidim skoro više ništa oko sebe, i čujem samo čudne udare u drvo, što su možda kucanje ptičijeg kljuna, i pištanje nekih mladunaca.
Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih stabljika,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve krvoloci!... Od svakog skota mnogo grozniji!... HASAN: Ukratko, Stanoje, Vezir je čuknô čudne novosti: Kô da si ti i Šeroglića, Posle, Prodana sa Đenadijem, Pa i ostalo roblje carevo U raznoj zgodi s tvojim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Još malo, pa prva leva saobraćajnica. — Videćete, gde istovaruju municiju. Idući lagano, čuo sam neke čudne zvuke...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad vreme ručku nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije! Puca, grmi, ječi, razleže se soba, Jedva se primiri u ponoćno doba. 1810.
1845. Vasa Živković U NOĆI Kud me vuku čudne slasti Kroz ulica tamne kraje, Zašt’ mi mame silne stasti Teške srcu uzdisaje?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
u obrazima kao kakav okorjeli grešnik, prazna i ukočena pogleda, hoda tamo i amo, suvo, iznemoglo šapće i mrmlja: — Čudne li sreće i crna li udesa moga!... Bože, Bože, što si tako nemilostan!
A moja stara šjela nasred kasarne, izvalila se na carske dušeke, pa pije, puši i prima nauku. Bože moj, Bože čudne ljepote u vašeg cara! Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju!
Š.). To vele kô piše: carska šuma. Bože moj, Bože, čudne lepote u vašeg cara! Bože moj, Bože, svakom li se danas odaje čest: carska šuma!
Bojić, Milutin - PESME
Sve maštave tajne, sve mirnoće mraka, Sve glasove čudne, što pevaju život, Poznao je davno. Sada bez oznaka Zatvara ih mirno u mrtvački ćivot.
I tako večno ove iste stope, Krv nova siti. O, zemljo oluje, Mrko ti čelo strašne kapi škrope I čudne himne iznad tebe huje! Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Paragraf je paragraf! — prekide ga porezni pristav. — S tobom se ne da govoriti! — rasrdi se Ivo. Ti imaš neke čudne pojmove! — Čini mi se da su tvoji čudnovatiji; k'o što ja, i drugi misle! . — Bravo, tako je! — poviknu doktor.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I vesô leti svetom svud, Šireći slatki jad I strelom ràni moju grud, Nestaško ràni mlad! I s čudne sreće, jada mog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan! 1882.
Na krilu odmora svoga Romula večni grad spokojno, tiho je dremô, A kvirit stoji mlad, I s čudne statue te sanjive ne svodi oči, I gleda bajni rad.
obalama bujne Drine Ja često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez sna...
I jednoliko, sred tišine, Udvajajući noći kras, 3agrmi pesma iz daljine I tamburine zvučni glas; Duša mi čudne snove sneva, I ove pesme sva je plen... Odakle ide? Ko je peva? I šta li znači smisô njen? 1886.
o toj lepoj maloj Tici pričaju se čudne bajke: To duša male kćeri nad grobnicom mile majke. Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog
I za vlade ove zveri, U predelu Kenterberi, Gde se lije slast i med, Živeo je abat sed. Glas njegove čudne sreće Do cara je stigô veće, I željan ga uze plam Da abata vidi sam.
I ko je upravo ona? To bedni, ubogi, vajar nije ni znati mogô, No on je drhtao čisto. Od ove večeri čudne Proteče večeri dosta i dana proteče mnogo A od nje ni traga više.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
šta da počnem sa onim starim, na papirosu ispisanim, spisima; ne znam čime se bave, ne razumem njihovo pismo, njihove Čudne znakove i brojeve.“ - „To su, dražajši, pribeleške haldejskih posmatrača neba.
Moj poštovani učitelj Platon imao je o tome čudne pojmove: on nije hteo da za prave astronome prizna one koji posmatraju izlaze i zalaze zvezda, no samo one koji su
Iako je ovakav opis te čudne sprave bio dosta nejasan, Galileji preduze da je napravi. I zaista, blagodareći svojoj veštini i odličnom
U njemu se nalaze, u šestospratnom rafu, još sada, neke retorte i razne čudne sprave. To je bio moj hemiski laboratorijum, a tu ima još i sada raznih lovačkih sprava.
1861 donele su sve evropske novine senzacionalnu vest da su u solnhofenskom litografskom škriljcu nađeni ostaci jedne čudne pernate životinje.
A Mesec ih ima još nekoliko, i ne manje važnih. Tu su, na primer, one čudne svetle pruge Mesečeve površine koje se, kao kakvi zraci, šire po njoj radijalno iz svojih polova, a naročito iz Tiha,
To je i učinio, ali je njegovo odmaranje bilo čudne vrste. Za desetak godina, pretvori on one livade i voćnjake koji odvajahu čaršiju od šume u veliki park i sazida u njemu
Ohlađeno nebesko telo, ona se znatno razlikuje od svih spoljnih planeta. I njena putanja čudne je prirode. Ona je ekscentričnija od putanja svih ostalih planeta i leži sasvim koso.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gos-Toša i njegova žena, na taj način, stekoše dete. Gospa Nola se iznenadila kako je Julica izišla devojčica čudne lepote i nežnosti. Lako se i prisvojila, kao sva zalutala i nesrećna deca.
njen očigledni i isključivi život za druge, toliko su već imponovali palanci, da niko nije naročito pitao o odnosu te čudne porodice prema imanju gospa Nolinom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Baš zbog istorije, „učiteljice života“, ja sam ponavljao razred, i to sa jedne dosta čudne okolnosti. Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se to desilo
Jovica Orangutan poče takođe da stiče neke čudne pokrete, koje dotle nije imao. Svaki čas bi se češao rukom po leđima, žmirkao bi očima i kezio bi se na drugove, pa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vidimo sada i Francuze, koji nešto oštro naređuju. Pored nas projuri jedan kamion pun hlebova. Prolaze i neke čudne dvokolice sa ogromnim točkovima. — Ih, koliki su magarci ovde!
Oni najlakše svrše. A neki padnu, te ih sutra nađemo ukočene na ledini. I meni se nevoljno nameću predstave čudne i grozne, jer su i utisci mučni i teški.
Spuštali su ih pokraj puta, dok ne pristignu automobili. U jednoga je sve lice ranjavo i naduveno, a neke čudne šumove, kao ropac, ispuštao je iz grla. Na zemlji je ležao i jedan koji je bolovao od malarije.
Petrović, Rastko - PESME
Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene, Eskimosi u trbuhu kitova. Masni.
Doba je žalbe, mladost čezne, uznesen; Orla sen krila mojoj seni dodaje, Da čudne moći što mi nebo zadaje: Pod senkom mojom eno brode dečaci, Jaja gusaka kupe kao divljaci; Možda ću biti o njihov čun
Trenutak makar samo - daleko od ove zemlje, jer čini mi se da mi se opet zbivaju one čudne stvari što kao da se prikradaju sa drugoga sveta; usta mi evo puna krvi, a usna napeta, raspinju me užasni bolovi i
O, ponekad mi se zbivaju čudne stvari, kao da se spuštaju sa drugoga sveta: dok me ponova ne obuzme veliki vrtlog strasti, sve žuto, crveno, zeleno
Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit
Teško krilo! ... Nikada više ne živeti, nikada. Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se ... Čudne reči devojke, dobre nevezane reči, Srce, pametno srce moje, zaboravi!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje. Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu cepa kao
Šantić, Aleksa - PESME
I dok ponoć plava Trepti, i pod božjom rukom selo spava, Žeteoce čudne, koštane i sure, Ja vidim gde s neba niz lestvice slaze, S kosama na vratu šoboćući gaze...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
– ječi sa svih strana. – Ne predajem se! – tvrdo vraća nevidljiv hajduk. Šćućureni u sjenci, puni čudne treme, dječaci očekuju kad će da grune garav top, ali sve je uokolo tiho, nad Gajem se smješka zlatno ljeto, a pucanj
Poneko čobanče tako i zaspi s glavom uz kamenu ploču, sanja čudne snove, a kad se od straha prene, dugo trlja oči buljeći u ovce, miluje otpao kamen i šapuće: — Gdje si, Jovanče, sad si
— Zato tebe voli tvoj Sivac — tješio ga je Nikolica. — Eh, čudne mi njegove ljubavi! Dosad mi je pojeo dva i po šešira, rukav od košulje, bukvar i moj najbolji crtež na kome je bila naša
hodnik se završi kao da je odsječen, nestade zidova, a lepezast mlaz njegove lampe prosu se po ravnom patosu nekakve čudne podzemne prostorije. — Šta li je ovo sad?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
(Neki tuđin — sotim ukazuje slepoću želje. O, za divotu razuma proročaskoga, i čudne te nature, dođe neznanac i cara zarobi!
Devojka Vidim tvoje lukavstvo gde ti se razliko promenjuje lice i čujem tvoje mnogo spletene čudne besede što nisam nikad ih čula. Zato i ne primam tvoga obricanja ni ga slušam ako što mi govorio.
samoga nebesnoga nesviđena cara i boga sastalo se poju slaveći ga, nećemo se brže sticati svi ujedno da poslušamo one čudne za divotu glatkoiznosne lepe angleske glasove?