Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On u svojim sunarodnicama, kaže, nikad ne vidi žensko, ni švalerku, nego sestru. Udovac je i nema više nameru da se ženi. Žene mu i ne trebaju.
A nije hteo da švalerku izbaci na ulicu. Nagovarajući Pavla da je uzme, on je ponavljao da je ta lorfa, kraj svega, stvorenje milo, pitomo i
Ana ga onda napade da je pod starost doveo švalerku u kuću, kraj matere svoje dece. A Trifun se onda podiže i pokloni Ani, pa reče da je u njenoj kući, tako reći, a da
Ali se ona nikad više neće vratiti. A da li je video, u Mahali, švalerku, koju je Trifun, matori, doveo u kuću? Šta na to veli?
Trifun ne može da prežali švalerku. Iako Pavle nije ništa kriv, i Trifun bi mogao da potegne pištoljčinu. Oće Srbo, bogami!
Pavle je udovac, pa može lako razumeti, kako mora da je teško, Trifunu. Izgubio je švalerku, koja mu je bila za srce prirasla, toliko. Ta njihova sirota rođaka, koju je Pavle poslednji video.