Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad je pop Ćira dobre volje bio, on je uživao u svirci, pa ma to bile i švapske arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije smela da svira ni omiljenu pop-Ćirinu pesmu: »Sjajni
se prekrsti i namesti bolje šlofkapu (koju je krišom u pomrčini metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i glasno zevaše.
— Idi dođavola; vrat skrjala! — veli, gledajući za njom, ljutito gđa Persa. — E, baš od ove hucoše i torokuše švapske ne možeš ama baš ništa sakriti! Svud se ona nađe, grom je spalio! Stvori se k’o iz zemlje!
I ko ga je izmislio! Ozntrogere mu švapske!... »Đi! Šarga, Piroš! ’Ajde, momci! Ded’, kicoši moji! ’Ajd’ još malo u blato!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatim, razmišljajući šta li mu je to Berenklau na nemačkom doviknuo, sav preneražen, posmatrajući švapske đenerale i oficire, opsova im sa tužnim izrazom lica, u sebi, oca.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— mrmore po jaruzi premoreni ljudi, jer im od štrapaca i napora nije više ni do života, a kamoli do tamo ne znam kakve švapske divizije koja izmiče pred baćuškama. Nek izmiče, neće ga, majci, daleko.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Koje su vere? — zapita neko od vojnika. — Pa vidiš: švapske... Povorka je zamicala, te se vratismo u bivak. A kada smo vodili konje na konjopoj, prolazeći kroz varoš, čujemo da su
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sad jasnije čuše zveku oružja, pokliče, švapske komande, začinjene sapramentiranjem. Onamo opet ispod bedema, graja se digla, konji vrište — larma kao da se svi đavoli
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ti si seljački sin. Sramota je da nosiš švapske krpe. Nisu one ni zdrave. I srce i pamet se pokvare u njima“, rekao je otad ubeđeno i preteći.
Neću sad da ti kažem. Pa neću, kad ti kupim, onda ćeš da znaš. Švapske pare su mi najslađe. Čim završiš četiri razreda, ti ćeš s tatom u trgovinu. Još si mali za školu. Ne možeš.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da se na tim krilima vine i poleti Beogradu i tamo spusti pred samo „Zlatno burence“, koje mu se odande, iz one mučne švapske tamnice, činilo najlepšim i na ovoj zemlji najrajskijim kutićem.
Išao je on, dakle, tako ringovima i posmatrao one nadaleko čuvene bečke uvijuše što samo krekeću odvratne švapske glagole, koji su ga i zavadili sa gimnazijom, i one druge muške frajle, sa sulundarima na glavi, što se vrckaju i