Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
o kome istorija zna samo to da je bio stavilac kod cara Dušana u pesmi se pokazuje kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje
Na putu za Leđan, u samom Leđanu i na povratku iz Leđana njegovi podvizi su viteški, nema sumnje; on kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja viteza i na njima tri plamena mača,
Još takoga ni viđeli nismo; jedan bješe u zeta careva, i sada je u Vojinovića“. Gledale ga još tri šićardžije: jedno jeste Đakovica Vuče, a drugo je Nestopoljče Janko, a treće je momče Prijepoljče; gledali ga, pak su
Kad su bili do klisure blizu, izostaše do tri šićardžije, pa govore Miloš–čobaninu: „Čuješ more, mlađano Bugarče! Hoćeš dati konja na razmjenu?
Veli njima Miloš Vojinović: „Prođ'te me se, do tri šićardžije! Boljeg konja od ovog ne tražim, ni ovoga umirit ne mogu. Što će mene stotina dukata?
Što će mene ralo i volovi? Mene nije ni otac orao, pak je mene ljebom odranio“. Tad govore do tri šićardžije: „Čuješ more, mlađano Bugarče! Ako ne daš konja na razmjenu, mi ćemo ga na silu oteti!