Jakšić, Đura - PROZA
gomila ne disaše — slušala je kako vazduh, potresan besomučnom borbom, ječi i stenje kao eterom opijeni ranjenik što škripeći zubima, ječi, dok mu nevešti lekari lagano hladnim gvožđem košticu iz razmrskane desnice čupaju. Posle se utiša sve.
— protepa Stojna i brzo se pusti iz kola, bojeći se da ne posrne. Đoša nije čuo njihove reči, ali je sve razumeo i, škripeći zubma, smišljao je najgroznije osvete, kakove samo uvređeno ljubomorstvo izmisliti može. — Pocrkaće kao miševi!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kroza nas galopom, pucajući, pevajući i halačući, projahaše, izjahaše pred nas sa zastavama, i sad pred nama - škripeći sedlima, fišeklijama, opasačima, futrolama, rukavicama, remnicima i čizmama - jašu komandanti, na ramenu sa psećom,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Što se mene tiče, ja imam ideala: Pravda. I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke. Ja sam polomio zube škripeći, sad hoću drugom da polomim rebra. Eto takav sam, besan, sagorevam, ne mogu dalje da gledam šta se radi na naše oči.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Visoke omorike pod teškim injem stadoše se lagano njihati i povijati, škripeći i zbacujući sa sebe pune pregršti snijega. Relju nešto žignu kroz srce.
Za časak se opet nenadno diže mećava. Jele su se ljuljale iz korjena, škripeći bolno, i vjetrovi su sa njihovih vrhova u pomamnom bijesu i zvizgu trgali i raznosili ogranke i inje na sve strane.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
na vrhu kakve kule nego jedan jedini tren da gledam ovoga kenjkavca kako drhturi od staračke iznemoćalosti i kako, škripeći dok diše, drži propovedi o bratstvu među ljudima, o uzajamnoj potpori o oslanjanju čoveka na čoveka. Popeo sam se gore.
Petrović, Rastko - PESME
Radiše, I razneće to belo telo tvoje, tako puno pobeda i nebesnih odseva, Svim zavrtnjima, krcajući: tad će iz tebe, škripeći, Izvući glasne zvukove svih pomorskih napeva.