Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Težak miris bezdimnog baruta štipa za grlo, a gust oblak prašine obavio bateriju, te sunce škilji... — Prekinite paljbu, pobiste naše!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne može da izdrži kad se vidi kako je lepa, pa se sama ujeda i štipa. | Sofka, sa baba-Simkom do sebe, onako odvojena, na najlepšem mestu na dušeku koji je pokriven belim novim čaršavom,
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ A onda se u očajanju pripi uz Cigane, moli ih da prestanu i započnu njegovu pesmu, preti im, mumla psovke, štipa ih, udara kolenima i gazi cipelama. Svirači ga gledaju iskolačenih očiju i pokazuju na Đorđa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
iz Trstenika zove Stoja, i da ne zaboravim nijednu osobinu ove Vučkove domaćice, a da sin gazde Koce Nacevića iz Štipa ove godine ima da pređe u treći razred gimnazije.
Bojić, Milutin - PESME
PUNO SNAGE DELO LEPOTA Ti gledaš vodopad kako se penuši, Slušaš fijuk vetra kraj rečnih obala, I osećaš maglu što štipa i guši, No ne vidiš sunce u bari sred kala.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Škaklja me u osušenim vlatima trave po licu, štipa me za mišice, svaki čas izmišlja nove i nove ludorije a ja sam spokojan, ništa mi ne nedostaje, sve što bih hteo od
Rajska travuljina đika ovde do pojasa, rajski vonj trulovine štipa nozdrve, rajske zmije se sunčaju po stenama, rajske čavke, gavrani, vrane, svrake, jejine, ježevi, rajske gusenice,
U onim prvim previranje je već počelo, rojevi sirćetuša neprestano zuje, kiselkasti zadah pene štipa za oči. Ali to šaputanje rakije koja se eto rađa u oštrom vonju i crvenkastoj peni ne zabrinjava ovog grbavog đavoljeg
Doroteju bi pobacao svu ovu njegovu sušenu travuljinu jer tera na kijanje, Matiji bi zabranio da malteriše zid jer kreč štipa za grlo.
Mutna svetlost treperi u baricama. Naslonio sam bradu na kameni rub prozora, oštra, suva prašina me štipa po nozdrvama i pokušavam da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom rastakanju koje je svuda; u onoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici ležu, dok požarni bacaju sveže grane, koje puckaraju na vatri. Miris smole već guši, a dim štipa za oči. Moj posilni bacio šatorsko krilo na granje i pokriva me ćebetom.
Iz jednog logora dopiru zvuci muzike. Još jedna svetiljka ukraj puta i onda zakoračismo u pusto i mračno polje. Prašina štipa za oči i lice. Nova sedla škripe pod nama. Jahalo je nas nekoliko oficira u grupi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
opet i ne zna kako silno steže svojom znojavom ručicom ručicu svoje drugarice Gene, ili se nasloni na nju, pa je krišom štipa i ljubi, pa joj šapće i veli: „Geno, mori, ja se neću udam!...“ (A i Gena njoj veli da se i ona neće udavati.