Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite. Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom.
A to, sve mi se čini, ne bi baš moglo da se nazove stvarnim, pa ni zdravim; to bi, štoviše, bio u neku ruku idealizam. Zar, pri pomisli da bismo bili drugi nego što smo — daleko uspjeliji, daleko čarobniji,
Da. Ljudi vole i svoje krize, i svoje lomove, i svoja bankrotstva. Oni su, štoviše, ljubomorni na njih. Oni se ponekad čak i vrijeđaju kad im se ne priznaju.
I da to, štoviše, i jest njena prava bit, da u tom i jest prava moć muzike, i njena prava vrijednost. Iz te moje preosjetljivosti za
Ne dopada mi se! Možda je i tačno. Štoviše, historički, bit će sasvim tačno. Ali mi se ne dopada. Ne odgovara meni, mom ukusu, mojoj unutrašnjoj strukturi.
— Oh!... Bez ikakve sumnje!... — požuriše da se saglase svi u jedan mah. — Štoviše, ne-pri-spo-dobivo bolje!... — pridruži se, bez ikakve rezerve (sad, kad to ionako nije više spasavalo ništa!
igra samoljublja, ukoliko nije puka čulnost; a ja ipak nisam tako nerafiniran da bi za mene bila ovo poslednje; za mene, štoviše, čulnost ima sasvim sekundarnu važnost.
Klasični umjetnik nije je poznavao. On joj se, štoviše, opirao — ta sve je bilo protiv nje: religije, ustaljeni red svijeta, uvriježeno poštovanje starine.
— Ne, dragi — odgovarao sam pokajnički. — Sad se opet pišem Ivan Galeb, jednostavno, po našku! Štoviše, Ivan Galeb pokojnog Frana... Uostalom, nisam se ja onako pisao, onako su me drugi pisali.
To da je, štoviše, jedna od najtipičnijih dječjih zabavica mašte. Koliko se sjećam, ja se takvim maštanjem nikad nisam zabavljao.