Jakšić, Đura - PROZA
Verujte, ovaj bradati nešto zna, nešto šuruje; — verujte mi da je iz preka, baš rođen Bačvanin; neki govore da su ga lanjskog leta viđali i sa Miletićem.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Što vi činite, ne može da zaboravi Bog, ako će ljudi i da zaborave. Kumim te bogom, devojka šuruje sas momkom, a majka gleda. Što si šurovala? LjUBA: Da ti kažem, majka, kad si baš navalila.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
nevesta, Trideset puta ruku ljubila I triest puta klela časove Što ruku dadoh jednom vojvodi Te sa hajduci gorski šuruje. Sećam se danas svoje nesreće. GLAVAŠ: Onda si sobom dete vodila, Divotno dete kose garave.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Moj dever?... Staniša?... KAP. ĐURAŠKO: On! — A s njime, kanda, tajno šuruje Lisica stara, serdar Radoše.
JELISAVETA: Da, Đurđe, da! A ovamo se tajno podiže I sa Stanišom nešto šuruje, Baš kô da žali onu neveru Što si je danas po zaslugama Prognanjem večnim muški darovô. (Vujo perjanik ulazi.